Криминалистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м {{спајање|Kriminalistika}} |
spajanje |
||
Ред 1:
{{Без извора}}
'''Криминалистика''' (по прагматичкој дефиницији) је она [[наука]] која проучава, проналази и усавршава научне и на практичном искуству засноване [[метод]]е и средства, која су најпогоднија да се открије и разјасни [[кривично дело|кривично дјело]], открије и приведе кривичној санкцији учинилац, обезбиједе и фиксирају сви докази ради утврђивања (објективне) истине, као и да се спријечи извршење будућих планираних и непланираних кривичних дјела.
Израз [[тактика]] долази од грчког „-{taktike techne}-“ – вјештина поступања.
Ради се о стручном изразу из области ратних вјештина, а значи учење о вођењу [[чета]]. Израз „[[криминалистичка тактика]]“ први пут употребљава [[Алберт Вајнгарт]] у свом дјелу истог назива, [[1904]]. године.
== Подјела ==
Традиционална подјела је:
* [[Криминалистичка тактика]] је емпиријска дисциплина која изучава и усавршава општа криминалистичка правила и радне методе у циљу њихове практичне примјене приликом сузбијања [[криминалитет]]а, односно, у циљу откривања и расвјетљавања извршених кривичних дјела, као и њиховог спречавања.
* [[Криминалистичка техника]] представља посебну област криминалистике која се бави изналажењем, прилагођавањем, усавршавањем и примјеном најпогоднијих метода и средстава из области [[природне науке|природних]] и [[техничке науке|техничких наука]].
* [[Криминалистичка методика]] (посебна тактика) има за циљ примјену метода и средстава криминалистичке тактике и криминалистичке технике на одређену врсту кривичних дјела. Према томе, криминалистичка [[методика]] изграђује и усавршава сопствене методе и средства која се заснивају на специфичностима конкретних врста кривичних дјела.
Криминалистика се такође може подијелити и на:
* [[Хеуристика|Хеуристичку]] криминалистику — која приступа кривичном дјелу као реалној појави, дјелатности од почетне сумње о кривичном дјелу коју творе: прикупљања података и њихово испитивање, стварање претпоставки, закључивање, поређење, одбацивање, прихваћање итд. Њена средишња категорија је податак који је у поступовном смислу показатељ. У истраживачкој компоненти означује се и као откривање (спрјечавање) кривичног дјела и починилаца. Сврха је прикупљање сазнања нужних за покретање кривичног поступка.
* Силогистичку криминалиситику — за разлику од хеуристичке, приступа кривичном дјелу такође као стварној појави, али уоквиреној у предмету кривичног поступка. Она полази од вјероватности да је одређена особа починила одређено кривично дјело и разматра најсврсиходније начине извођења поступовних радњи, нарочито извођења појединих доказа. Њена средишња категорија је у поступовноме смислу доказ, али усто она разматра и друга важна питања.
== Златна питања криминалистике ==
Златна или основна питања криминалистике су она питања на која треба дати тачне одговоре, који се потврђују прикупљеним [[Доказ|доказима]], чиме се сматра да је одређено [[Кривично дело|кривично дело]] расветљено и доказано. Ова питања треба да буду присутна током целог кривичног поступка, како у [[Истрага|истрази]], тако и на главном претресу.
'''Постоји девет златних питања криминалистике:'''
* '''ШТА''' се десило - (да ли се ради о кривичном делу)
* '''ГДЕ''' се десило - (место извшења)
* '''КАДА''' се десило - (време извршења)
* '''КАКО''' је извршено - (начин извршења)
* '''ЧИМЕ''' је извршено - (средство извршења)
* '''С КИМЕ''' је извршено - (колико лица је учествовало у извршењу кривичног дела)
* '''ЗАШТО''' се десило - (мотив извршења)
* '''КО''' је учинилац - (најважније питање)
* '''НАД КИМ''' је извршено - (објекат напада, жртва)
'''Златна питања криминалистике постављају се приликом:'''
* пријављивања кривичних дела од стране оштећених
* прикупљања потребних обавештења од грађана, очевидаца и других лица
* обављања свакодневних полицијских послова
* вршења увиђаја
* саслушања осумњиченог
* суђења
== Види још ==
* [[Криминалистика]]
* [[Отисак прста]]
* [[Папилароскопија]]
* [[Трасологија]]
* [[Криминал]]
== Литература ==
{{refbegin}}
* -{Quinche, Nicolas, « Les victimes, les mobiles et le modus operandi du criminaliste suisse R.-A. Reiss. Enquête sur les stratégies discursives d’un expert du crime (1906-1922)" in ''Revue Suisse d’Histoire'', 58, no 4, décembre 2008.}-
* Đorđe Ignjatović, - "Kriminologija", izdavač: "Dosije", 11.izdanje, 2011.
* Momira Kostić, Slobodanka Konstantinović-Vilić, Vesna Nikolić-Ristanović, - "Kriminologija", izdavač: "Prometej-Zemun", 4.izdanje, 2011.
* Berislav Pavišić, Petar Veić, Duško Modly, - "Kriminalistika", izdavač: "Dušević & Kršovnik", 2012.
{{refend}}
== Спољашње везе ==
* [http://www.ncjrs.org/ National Criminal Justice Reference Service]
* [http://www.asc41.com/ American Society of Criminology]
* [http://www.aic.gov.au/ Australian Institute of Criminology]
[[Категорија:Криминалистика|*]]
| |||