Маларија — разлика између измена

 

== Симптоми ==

 

Зависно од врсте паразита из рода -{''Plasmodium''}- и времена [[Инкубација (болест)|инкубације]], први [[симптом]]и се могу јавити 7-14 дана<ref name="PPID 2010"/> или чак и 8-10 месеци након уношења паразита. Доста тога зависи и од [[имунитет]]а, па се тако могу забележити случајеви потпуног имунитета, који је стечен временом. Симптоми се могу јавити касније код особа које су користиле антималаријаке лекове као превенцију.<ref name="Nadjm 2012"/>

Тешку маларију обично узрокује -{''P.&nbsp;falciparum''}- (назива се фалципарном маларијом). Симптоми фалципарне маларије се јављају 9–30 дана након инфекције.<ref name="Bartoloni 2012"/> Особе са церевралном маларијом фреквентно испољавају [[Неуролошки поремећај|неуролошке]] симптоме, укључујући абнормалне трзаје, [[нистагмус]], [[конјугована парализа погледа|конјуговану парализу погледа]] (неспособност симултаног кретања очију у истом правцу), [[опистотонус]], [[епилептички напад]]и, или [[кома]].<ref name="Bartoloni 2012"/>

 

Маларија узрокује неколико озбиљних [[Компликација (медицина)|компликација]]. Међу њима је развој [[дисајни поремећај|дисајног поремећаја]], који се јавља код 25% одраслих и 40% деце са озбиљном маларијом узрокованом -{''P.&nbsp;falciparum''}- паразитом. Могући узроци обухватају респраторну компензацију [[метаболичка ацидоза|метаболичке ацидозе]], некардиогени [[едем плућа]], пратећа [[пнеумонија]], и озбиљна [[анемија]]. Мада редак код мале деце са озбиљном маларијом, [[Акутни респираторни дистрес синдром|синдром акутног респираторног дистреса]] се јавља код 5–25% одраслих и до 29% of трудних жена.<ref name="Taylor 2012"/> [[ХИВ]] коинфекција са маларијом повећава морталитет.<ref name="Korenromp 2005"/> Бибрежна инсуфицијенција је својство [[Црноводна грозница|црноводне грознице]], при којој хемоглобин из лизираних црвених крвних зрнаца доспева у урин.<ref name="Bartoloni 2012"/>

 

 

=== Животни циклус ===

 

In the [[Plasmodium#¬if cycle|life cycle]] of ''Plasmodium'', a female ''[[Anopheles]]'' mosquito (the [[host (biology)|definitive host]]) transmits a motile infective form (called the [[sporozoite]]) to a vertebrate host such as a human (the secondary host), thus acting as a transmission [[Vector (epidemiology)|vector]]. A sporozoite travels through the blood vessels to liver cells ([[hepatocyte]]s), where it reproduces [[asexual reproduction|asexually]] (tissue [[schizogony]]), producing thousands of [[merozoite]]s. These infect new red blood cells and initiate a series of asexual multiplication cycles (blood schizogony) that produce 8 to 24 new infective merozoites, at which point the cells burst and the infective cycle begins anew.<ref>{{harvnb|Schlagenhauf-Lawlor|2008|pp=[https://books.google.com/books?id=54Dza0UHyngC&pg=PA70 70–1]}}</ref>

Other merozoites develop into immature [[Gametocyte#Gametocytes and malaria|gametocytes]], which are the precursors of male and female [[gamete]]s. When a fertilized mosquito bites an infected person, gametocytes are taken up with the blood and mature in the mosquito gut. The male and female gametocytes fuse and form an [[ookinete]]—a fertilized, motile [[zygote]]. Ookinetes develop into new sporozoites that migrate to the insect's [[salivary gland]]s, ready to infect a new vertebrate host. The sporozoites are injected into the skin, in the saliva, when the mosquito takes a subsequent blood meal.<ref name="Cowman 2012"/>

 

 

=== Рекурентна маларија ===

 

Маларија се према [[Светска здравствена организација|СЗО]] класификује као некомпликована или као тешка. У случају да је присутан један од следећих критерија болест је тешка, а ако није онда је некомпликована:<ref>[http://whqlibdoc.who.int/publications/2010/9789241547925_eng.pdf Guidelines for the Treatment of Malaria]</ref>

** промена стања свести

** прострације - значајна општа слабост (особе не могу да ходају, седе)

** спонтано крварење

** [[плућни едем]] (радиолошки)

** [[хипогликемија]] (глукоза у крви мања од 2,2 -{mmol/L}-)

** [[метаболичка ацидоза]] ([[бикарбонат]]и у плазми < 15 -{mmol/L}-)

 

=== Превенција ===

 

Уклањање преносника болести остварено је исушивањем мочварних подручја, бољим санитарним условима, те [[инсектициди]]ма. Мере су биле успешне уз значајан еколошки учинак. Одређени учинак постиже се и мрежама против комараца на креветима, пошто се комарци рода -{''Anopheles''}- хране ноћу.

Први делотворни лек против маларије користили су локални становници у [[Перу]]у, који су приређивали тинктуру из коре дрвета {{јез-лат|Cinchona}} која је садржавала [[Кинин (лек)|кинин]]. [[Исусовци]] су приметили делотворност терапије, те су је током 1640-их увели у Европу, где је била убрзо општеприхваћена. Тек су 1820. француски хемичари Пјер Жозеф Пелетијер и Жозеф Фјенајм Кавенто, открили и изоловали активни састојак кинин из коре. Током 1940-их хлорокин је заменио кинин. Током 1970-их кинески Научник Ту Јоујоу, открио је [[артемисинин]], који је у комбинацији са другима антималарицима, постао препоручени лек.

 

<ref name="Abba 2011">{{Cite journal |vauthors=Abba K, Deeks JJ, Olliaro P, Naing CM, Jackson SM, Takwoingi Y, Donegan S, Garner P |title=Rapid diagnostic tests for diagnosing uncomplicated ''P. falciparum'' malaria in endemic countries |journal=Cochrane Database of Systematic Reviews |year=2011 |issue=7 |page=CD008122 |pmid=21735422 |doi=10.1002/14651858.CD008122.pub2 |editor1-last=Abba |editor1-first=Katharine}}</ref>