Џедеф Ре — разлика између измена

м
Разне исправке
м (razne ispravke)
м (Разне исправке)
| потомци=
| династија= [[Четврта египатска династија|Четврта династија]]
| | отац= [[Кеопс]]
| | мајка=
| сахрањен= [[Гиза]]
| | Гробница= [[Кеопсова пирамида]]
| | алтернативна имена =
| улога=
|}}
 
== Краљева гробница ==
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">{{harvnb|Verner|Bareš|Vachala|2007|ppp=397}}</ref>, која се налази око 10 километара од града [[Каиро|Каира]], око 8 километара <ref name="a10">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|ppp=285}}</ref> северозападно <ref name="a8">{{harvnb|Shaw|2003|ppp=112}}</ref> од Гизе <ref name="a6">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|ppp=234}}</ref>, на стеновитим падинама <ref name="a4" />, успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту <ref name="a2">{{harvnb|Zamarovský|2005|ppp=262}}</ref>. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.<ref name="a8" /> Њена основа је имала око 100 x 100 метара<ref name="a2" /> и остаци пирамиде се уздижу до 10 метара. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен [[камен]] на 300 дева<ref name="a10" />. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је [[пирамиде|пирамида]] била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.<ref name="a10" />
 
Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених [[скулптура]], сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата [[Каџаб]]а и да је после смрти био затрт.<ref name="a4" /> Ова теорија је данас превазиђена <ref name="a4" /> Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.<ref name="a10" /> Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена [[кремен]]а, која је израђена у највишем уметничком квалитету.<ref name="a10" /> Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.<ref name="a7">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|ppp=286}}</ref> Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у [[Гиза|Гизи]].<ref name="a10" />
 
== Референце ==
{{refend}}
== Додатна литература ==
* Peter A. Clayton: ''Die Pharaonen.'' Bechtermünz, Augsburg. {{page|year=1994. ISBN |isbn=978-3-8289-0661-7., S. 50–51|pages=50}}–51.
* Thomas Schneider: ''Lexikon der Pharaonen.'' Albatros, Düsseldorf. {{page|year=2002. ISBN |isbn=978-3-491-96053-4., S. 112–113|pages=112}}–113.
* Jürgen von Beckerath: ''Handbuch der Ägyptischen Königsnamen.'' 2. Auflage. von Zabern, Mainz. {{page|year=1999. ISBN |isbn=978-3-8053-2591-2., S. 52–53|pages=52}}–53, 178.
* Fondation Eugéne Piot: ''Monuments et Mémoires.'' Paris, S. 25, 59.
* Jean-Claude Goyon: ''Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât.'' Paris 1957, Nr. 23s.
* Zahi Hawass (Hrsg.): ''Die Schätze der Pyramiden''. Weltbild, Augsburg. {{page|year=2003. ISBN |isbn=978-3-8289-0809-3., S. 224–230|pages=224}}–230.
* Mark Lehner: ''Geheimnis der Pyramiden.'' Orbis, München. {{page|year=1999. ISBN |isbn=978-3-572-01039-4., S. 120–121|pages=120}}–121.
* Michel Valloggia: ''Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte.'' InFolio, Gollion. {{page|year=2001. ISBN |isbn=978-2-88474-100-2.|pages=}}
* Miroslav Verner: ''Die Pyramiden.'' Rowohlt, Hamburg. {{page|year=1999. ISBN |isbn=978-3-499-60890-2., S. 247–253|pages=247}}–253.
* Jürgen von Beckerath: ''Chronologie des pharaonischen Ägypten.'' von Zabern, Mainz. {{page|year=1997. ISBN |isbn=978-3-8053-2310-9., S. |pages=26}}, 38f., 154, 156–159, 175, 188.
* Aidan Dodson, Dyan Hilton: ''The Complete Royal Families of Ancient Egypt.'' The American University in Cairo Press, London. {{page|year=2004. ISBN |isbn=978-977-424-878-8., S. 52–61|pages=52}}–61.
* Klaus-Peter Kuhlmann: ''Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla.'' In: ''Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo.'' (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz. {{page|year=2005. ISBN |isbn=978-3-8053-3496-9., S. 243–289|pages=243}}–289.
* Miroslav Verner: ''Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology.'' In: ''Archiv Orientální.'' Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 ([http://www.gizapyramids.org/pdf%20library/verner_archiv_or_69.pdf PDF; 31 MB]).
* Dietrich Wildung: ''Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien'' (= ''Münchener Ägyptologische Studien.'' (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
1.572.075

измена