Исаврија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox}}; козметичке измене
Ред 25:
 
=== Византијски период ===
У периоду од V до VIII вијека Исавријанци су неколико пута заузимали византијски пријесто. Први пут, послије смрти [[Лав I (византијски цар)|Лава I Макеле]], 474. године, царем су прогласили његовог шестогодишњег унука [[Лав II (византијски цар)|Лава]]. Дијете-цар је умрло исте те године, успијевши именовати за савладара свога оца [[Зeнон (цар)|Флавија Зенона]], Исавријанца поријеклом. Послије зацарења Зенона дивљи Исавријанци су у [[Константинопољ|пријестоници]] задобили силан утицај, заузимајући најбоља мјеста и одговорне дужности. Увидјевши да је међу саплеменицима било људи који су против њега подигли побуну, Зенон је одлучно наступио против устаника и угушио метеж у планинској Исаврији, гдје је наредио да се развали већи дио утврђења. Исавријски утицај у пријестоници трајао је до смрти Зенонове.
 
Удова Зенона, Аријадна, дала је своју руку престареломе [[Анастасије I|Анастасију]], који је заузимао прилично скромну придворску дужност [[силентиариос]]а. Један од првих проблема, са којим се суочио нови цар био је преовлађујући утицај Исавријанаца, метежног становништва пријестонице. Када су се послије смрти Зенона међу Исавријанцима појавиле сплетке против новога цара, Анастасије их је хитро изагнао из пријестонице, одузевши им сву имовину и лишивши их дужности (положаја). Затим је у упорном шестогодишњем рату коначно умирио саму Исаврију. Многи Исавријанци били су пресељени у [[Тракија|Тракију]].