Тера Маријана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија бивша држава | Име државе = Тера Маријана | Изворно име државе… |
|||
Ред 66:
== Историја ==
[[File:CnsMedLiv.jpg|thumb|175px|л|Кованице средњовековне Ливоније]]
Народи који су живели дуж источних обала [[балтичко море|Балтичког мора]] међу последњим су народима у [[европа|Европи]] који су примили хришћанску религију преко [[римокатоличка црква|Римокатоличке цркве]].<ref>{{cite book |title=Culture and customs of the Baltic states|last=O'Connor |first=Kevin |authorlink= |coauthors= |year=2005 |publisher=Greenwood Publishing Group |location= |isbn=0-313-33125-1 |page=35 |pages= |chapter=Religion |url=https://books.google.com/books?id=8Dl2i1Fkd_cC&pg=PA35&dq |quote= }}</ref> Иако је папа [[папа Целестин III|Целестин III]] [[1193]]. покренуо крсташки поход против пагана који су живели на том подручју до првих крсташких похода дошло је знатно касније, у време столовања папе [[Папа Иноћентије III|Иноћентија III]]. Почетком [[13. век]]а германски крсташи са [[Готланд]]а и из северних делова [[свето римско царство|Светог римског царства]] успели су да покоре балтијске [[ливонци|Ливонце]] и [[латгали|Латгалијанце]] уз токове [[Западна Двина|Западне Двине]] и [[Гауја|Гаује]]. На освојеним територијама крсташи су оснивали утврђења, па је тако [[1201]]. године подигнута [[рига|Ришка]] тврђава, а већ наредне године основано је и [[Ливонијско братство мача]] као део крсташких витезова [[темплари|Темплара]]. Да би се убрзало покоравање паганских подручја папа [[Папа Хонорије III|Хонорије III]] је [[1218]]. данском краљу [[Валдемар II Дански|Валдемару II]] обећао територијално ширење на подручју Естоније у оноликој мери колико територије војнички освоји. Истовремено је и ришки бискуп [[Алберт вон Буксхевденс]] тражио дозволу од немачког краља [[Филип Швапски|Филипа Швапског]] за истоветне акције на северу.<ref name="CH111">{{cite book |title=The Northern Crusades |last=Christiansen |first=Eric |authorlink= |coauthors= |year=1997 |publisher=Penguin |location= |isbn=0-14-026653-4 |pages= |url=https://books.google.com/books?id=W02ZZFqP1JcC&q }}</ref> Последњи народи који су пали под власт крсташа били су [[Осилијанци]], [[Курши]] и [[Земгали]].
Након крсташких освајања подручја која су покорили немачки и дански крсташи подељена су по налогу папе на неколико феудалних кнежевина (то се десило [[1228]]. године). Средњовековном Ливонијом у почетку је управљало [[Ливонијско братство мача]] (од [[1237]]. трансформисани у [[Ливонијски ред]]) и [[Римокатоличка црква]]. Средином [[14. век]]а дански краљ [[Кристоф II]] продао је данске територије Ливонском реду који је тако контролисао подручје од око 67.000 км<sup>2</sup>, док је преосталих око 41.000 км<sup>2</sup> било под управом црквених власти. Подручја под управом Ливонског реда била су подељена на око 40 области којима је управљао вогт. Највећа црквена територија била је [[Ришка архиепископија]] која је обухватала подручје површине око 18.000 км<sup>2</sup>. Званичну титулу владара (управника) целог подручја Тера Маријане имао је ришки надбискуп, иако није имао стварну моћ на целом подручју.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ad3-xvwdjE4C&dq|title=The Latvians: A Short History|publisher=}}</ref>
Током целог постојања средњовековне ливонске државе долазило је до честих сукоба за политичку превласт између Цркве, припадника Ливонског реда и немачке племићке елите. Два велика грађанска рата одвијала су се у периодима 1296−1330. и 1313−1330, а као последица [[ђурђевдански ноћни устанак|Ђурђевданског ноћног устанка]] (1343−1345) долази до анексије данске Естоније од стране [[тевтонска монашка држава|Тевтонске монашке државе]].<ref name="LC">{{cite book |title=Livonian Crusade |last=Urban |first=William |authorlink= |coauthors= |year=1981 |publisher=University Press of America |location= |isbn=0-8191-1683-1 |pages= |url=https://books.google.com/books?id=wY5JGQAACAAJ&dq}}</ref>
[[File:Livonia in 1534 (English).png|thumb|300px|Стара Ливонија пре Ливонског рата:{{columns
| col1 = {{legend|White|Ливонски ред}}{{legend|purple|Курландијска бискупија}}{{legend|green|Езел-викска бискупија}}
| col2 = {{legend|#3388FF|Дорпатска бискупија}}{{legend|teal|Рига}}{{legend|olive|Ришка надбискупија}}
}}]]
Након пораза у [[битка код Гринвалда|бици код Гринвалда]] [[1410]]. [[Тевтонски ред]] почиње да губи свој значај и моћ, а [[Ливонски ред]] почиње да се издваја као независан субјект. Да би се спречиле учестале нетрпељивости између неколико владајућих фракција на подручју целе Ливоније, на предлог ришког надбискупа Јоханеса Амбундија основана је 1419. заједничка ливонска скупштина, која је касније прерасла у Ливонијску конфедерацију.
<ref>{{cite book |title=Das Stift Neumünster in Würzburg |last=Wendehors |first=Alfred |authorlink= |coauthors= |year=1989 |publisher=Walter de Gruyter |location= |isbn=3-11-012057-7 |page=503 |pages= |url=https://books.google.com/books?id=CnkB23QthD8C&pg=PA503&dq }}</ref> He became known as the organizer of the Livonian confederation.<ref>{{cite book |title=Latvia as an Independent State |last=Bilmanis |first=Alfred |authorlink= |coauthors= |year=2007 |publisher=READ BOOKS |location= |isbn=1-4067-2870-5 |page=67 |pages= |url=https://books.google.com/books?id=gX_pmqKKB_QC&pg=PA67&dq }}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=b3b5nU4bnw4C&pg|title=The History of the Baltic States|publisher=}}</ref>
Ливонска конфедерација званично је престала да постоји након распуштања Ливонског реда [[1561]]. године.
== Види још ==
* [[Естонија]]
* [[Летонија]]
* [[Северни крсташки ратови]]
== Референце ==
{{извори}}
[[Категорија:Историја Естоније у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Летоније у средњем веку]]
| |||