Стара Грчка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.149.97.253 (разговор) на последњу измену корисника LukaBN |
м Поправљене везе: Клистен → Клистен из Атине, Македонци → Антички Македонци; Уклоњена веза: Закон, Отпор, Нови поредак |
||
Ред 38:
У периоду од 7-5. века пре.н.е долази до све већих социјалних и политичких сукоба у [[грчки полис|грчким полисима]]. Тада се уздижу тиранин и тиранија као нови [[поредак]], који ће срушити стари и зауставити даље заоштравање сукоба.
Први тирани су били људи који су насилно узимали власт у грчким, али и негрчким градовима. Тиранија је, као нови поредак, у почетку имала доста успеха, јер су тирани владали силом и људима су деловали као [[стабилан вођа|стабилне вође]]. Убрзо се увидело да тиранија решава сукобе само тренутно, да се ти сукоби обнављају у још горем облику него раније. Тирани су, када би дошли на власт, уништавали дотадашњи правни поредак. У таквој ситуацији било је очигледно, да уколико не поштују
Отпор тиранији су пружали тако што су организовали [[завера и рат|завере и ратове]]. Завере су углавном организовали они који су блиски тиранима, њихови пријатељи, док су ратове организовали људи који су протерани и успели да окупе [[Војска|војску]] и нападну тиранина. Отпори су углавном били успешни и завршавали су се убиством тиранина. Тиранин се могао одупрети отпору једино ако би на време побегао пред непријатељем.
Ред 48:
Хармодије и Аристогитон, Хипарховим убиством нису успели да сруше тиранију, борба против тираније је и после њих настављена. Тиранија је, после низа борби, коначно срушена од стране Атињана, који су побегли из Атине и скупили војску. Иако су раније људи пружали отпор тиранији попут Хармодија и Аристогитона, њихов отпор је значајан, јер су Хармодије и Аристогитон сматрани утемељитељем новог демократског и слободарског поретка.
Након завршетка ове тираније почињу [[Клистен из Атине|Клистенове]] реформе, чиме демократија почиње слободно да се развија. Тако да се сматра да су Хармодије и Аристогитон отворили пут слободном развијању демократије. Као и свака [[легенда]] и ова има низ варијација, али у свакој од њих, најзначајнија јесте управо ова карактеристика, да су Хармодије и Аристогитон, отворили пут ка развоју деморатије. Они су након тога постали хероји. У њихову част подизани су споменици, имена Хармодије и Аристогитон нису смела да се дају робовима, да се не би укаљао њхов углед, певане су песме о њима. Људи су их обожавали и они су постали покретачка снага Атинског друштва. Слава који су достигли тираноубице никада неће бити премашена.
Отпор тиранији је и даље постојао, у каснијем периоду, међутим, он више није пружан у сврху да се сачува некадашњи поредак, већ да омогући настајање
=== Грчко-персијски ратови ===
Ред 94:
[[Датотека:Philip II of Macedon CdM.jpg|мини|200п|Филип II Македонски]]
[[Античка Македонија|Краљевство Македонаца]] створено је у 7. веку п. н. е. Неки Грци су сматрали [[Антички Македонци|Македонце]] [[Варвари|варварима]], али без обзира на њихово етничко порекло, они су од 5. века п. н. е. говорили грчким језиком и били део грчке културе. Македонци су имали незнатну улогу у грчкој политици пре почетка 4. века п. н. е., те је Филип други, предузимљив човек који се школовао у Теби, хтео имати већу улогу. Нарочито је хтео бити прихваћен за новог грчког вођу у враћању слободе грчким градовима у Азији који су били под персијском влашћу. Заузевши грчке градове [[Амфипол]], [[Метона|Метону]] и [[Потидеа|Потидеју]], стекао је управу над македонским рудницима злата и сребра. То му је дало изворе да оствари своје намере.
Филип је успоставио македонску превласт над [[Тесалија (област)|Тесалијом]] ([[352. п. н. е.]]) и [[Тракија|Тракијом]], а до [[348. п. н. е.]] је надзирао све северније од [[Термопиле|Термопила]]. Користио је своје велико богатство да поткупи грчке политичаре и створи „македонску странку“ у сваком грчком граду. Његова интервенција у рату између Тебе и Фокиде донела му је препознатљивост грчког вође и дало му је могућност да постане водећа сила у грчким пословима. Али без обзира што је његово искрено дивљење било према Атини, атински је вођа [[Демостен]] у својим славним говорима ([[филипике|филипикама]]) подстицао Грчке градове да се одупру његовој моћи.
| |||