Пустиња — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 147.91.1.42 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
-
Ред 1:
[[Датотека:Sossusvlei2.jpg|мини|десно|220п|Пустиња у [[Намибија|Намибији]]]]
[[Датотека:ValleLuna-002.jpg|мини|десно|220п|[[Атакама]] у [[Чиле]]у]]
[[Датотека:Fachi-Bilma-Dünen.jpg|мини|ддесно|220п|Дина у [[Сахара|Сахари]]]]
[[Датотека:AtacamaDesertByFrode.jpg|мини|десно|220п|alt=view of high desert through a mountain crevasse|[[Вали де ла Луна (Чиле)|Вали де ла Луна]] (Долина месеца) у [[Атакама]] пустињи [[Чиле]]а, најсувљој врућој пустињи на свету<ref name=NatGeo_Driest>{{cite journal|last=Vesilind |first=Priit J.|url=http://ngm.nationalgeographic.com/ngm/0308/feature3/ |title=The Driest Place on Earth |date= 2003 |journal=National Geographic Magazine |accessdate= 2. 4. 2013}} (-{Excerpt}-)</ref><ref>{{cite web |url=http://www.extremescience.com/driest.htm |title=Even the Driest Place on Earth Has Water|work=Extreme Science |accessdate= 2. 4. 2013}}</ref><ref name=AdAstra>{{cite journal |last=Mckay|first=Christopher P. |title=Two dry for life: the Atacama Desert and Mars |date= 2002 |journal=AdAstra |url= http://quest.nasa.gov/challenges/marsanalog/egypt/AtacamaAdAstra.pdf |pages=30–33 }}</ref><ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/4437153.stm |publisher=BBC News |title=Chile desert's super-dry history |author=Jonathan Amos |accessdate= 29. 12. 2009 |date= 8. 12. 2005}}</ref>]]
'''Пустиња''' је подручје ([[биом]]) које услед велике оскудице [[Влага|влаге]] има слабо развијену [[Вегетација (биљке)|вегетацију]].<ref name="usgs">[http://pubs.usgs.gov/gip/deserts/what/ Шта је пустиња? {{en}}], Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>Према [http://pubs.usgs.gov/gip/deserts/what/ Шта је пустиња?],</ref> Иако су пустиње најпознатије по одржавању веома мало [[живот]]а, оне заправо пружају уточиште многим [[Жива бића|живим бићима]] која обично остају сакривена (посебно током [[Дан|дневног]] [[светлост|светла]]) како би сачувала [[Влага|влагу]]. Приближно једну трећину [[Земља|Земљиног]] [[Копно|копна]] чине пустиње.<ref name="usgs"/>
 
'''Пустиња''' је подручје ([[биом]]) које услед велике оскудице [[Влага|влаге]] има слабо развијену [[Вегетација (биљке)|вегетацију]].<ref name="usgs">[http://pubs.usgs.gov/gip/deserts/what/ Шта је пустиња? {{en}}], Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>Према [http://pubs.usgs.gov/gip/deserts/what/ Шта је пустиња?],</ref> Иако су пустиње најпознатије по одржавању веома мало [[живот]]а, оне заправо пружају уточиште многим [[Жива бића|живим бићима]] која обично остају сакривена (посебно током [[Дан|дневног]] [[светлост|светла]]) како би сачувала [[Влага|влагу]]. Приближно једну трећину [[Земља|Земљиног]] [[Копно|копна]] чине пустиње.<ref name="usgs"/><ref name=EG>{{cite book |title=Essentials of Geology, 3rd ed. |last=Marshak |year=2009 |publisher=W. W. Norton & Co |isbn=978-0-393-19656-6 |page=452 |url=http://www.gobookee.net/out.php?q=essentials+of+geology+3rd+edition&t=2&c=0 }}</ref>
Пустињски крајолици имају заједничка обележја. Пустињско тло је често састављено већином од [[песак|песка]], а у таквим пустињама постоје [[пешчана дина|пешчане дине]]. Изглед [[стена (геологија)|стеновитог]] терена је типичан и одражава минималан развој тла и разасутост [[Вегетација (биљке)|вегетације]]. Најнижи делови земље могу бити равнице покривене [[со]]љу. [[Еолски процес]] (деловање ветра) је главни фактор у обликовању пустињских крајолика.
 
Пустињски крајолици имају заједничка обележја. Пустињско тло је често састављено већином од [[песак|песка]], а у таквим пустињама постоје [[пешчана дина|пешчане дине]]. Изглед [[стена (геологија)|стеновитог]] терена је типичан и одражава минималан развој тла и разасутост [[Вегетација (биљке)|вегетације]]. Најнижи делови земље могу бити равнице покривене [[со]]љу. [[Еолски процес]] (деловање ветра) је главни фактор у обликовању пустињских крајолика.<ref>{{cite book |title=The Shaping of America: A Geographical Perspective on 500 Years of History, Volume 2: Continental America, 1800–1867 |last=Meinig |first=Donald W. |year=1993 |publisher=Yale University Press |isbn=978-0-300-05658-7 |page=76 }}</ref>
 
Пустиње понекад садрже вредна лежишта [[минерал]]а која су се обликовала у [[Арид|аридној]] околини или су била изложена [[Ерозија|ерозији]]. Будући да су пустиње сува подручја, оне су идеална места за очување [[фосил]]а и [[Човек|људских]] рукотворина.
 
У [[Кепенова класификација климата|Кепеновој класификацији климе]] пустиње су означене са (-{BW}-).<ref name=Fredlund1993>{{Cite book|last=Fredlund|first= D.G. | coauthorsauthor2 = Rahardjo, H. |year=1993|title=Soil Mechanics for Unsaturated Soils |publisher=Wiley-Interscience |url=http://www.soilvision.com/subdomains/unsaturatedsoil.com/Docs/chapter1UST.pdf | format = pdf |isbn=978-0-471-85008-3| accessdate = 21. 5. 2008.}}</ref><ref>Метеролошки речник. [http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=megathermal-climate1 Мегатермичка клима], Приступљено 21. 4. 2008..</ref>
<ref name=Peel>{{cite journal |author= Peel, M. C. |author2= Finlayson, B. L. |author3= McMahon, T. A. | year=2007 | title= Updated world map of the Köppen–Geiger climate classification | journal=Hydrol. Earth Syst. Sci. | volume=11 | pages=1633–1644 |doi=10.5194/hess-11-1633-2007 | url=http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.html | issn = 1027-5606}} -{''(direct: [http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.pdf Final Revised Paper])''}-</ref><ref name=McKnight>{{cite book | author=McKnight, Tom L |author2= Hess, Darrel | year=2000 | chapter=Climate Zones and Types | title=Physical Geography: A Landscape Appreciation | location=Upper Saddle River, NJ | publisher=Prentice Hall | isbn=0-13-020263-0}}</ref>
 
== Врсте пустиња ==
 
Већина класификација пустиња темељи се на комбинацији броја [[киша|кишовитих]] дана, укупне количине [[Година|годишњих]] [[падавине|падавина]], [[Температура|температуре]], [[влажност]]и или осталих фактора.<ref name=Laity>{{cite book |title=Deserts and Desert Environments: Volume 3 of Environmental Systems and Global Change Series |last=Laity |first=Julie J. |year=2009 |publisher=John Wiley & Sons |isbn=9781444300741 |pages=2–7, 49 |url=http://books.google.co.uk/books?hl=en&lr=&id=wtAbzLLTcwcC&oi=fnd&pg=PR5&dq=%22classification+of+deserts%22+&ots=R1fE69omfL&sig=zRHGP9dQL3kXcyYQkxw_huD006g#v=onepage&q=%22classification%20of%20deserts%22&f=false }}</ref> [[Певерил Мигс]] је [[1953]]. године поделио пустињска подручја на [[Земља|Земљи]] у три категорије према количини примљених падавина. У том сада широко прихваћеном саставу екстремно аридне земље имају најмање 12 узастопних [[месеци]] без падавина, аридне земље имају мање од 250 [[милиметар]]а [[Година|годишње]], а полуаридне земље имају средњу [[Година|годишњу]] количину падавина између 250 и 500 милиметара.<ref name=Laity>{{cite book |title=Deserts and Desert Environments: Volume 3 of Environmental Systems and Global Change Series |last=Laity |first=Julie J. |year=2009 |publisher=John Wiley & Sons |isbn=9781444300741 |pages=2–7, 49 |url=http://books.google.co.uk/books?hl=en&lr=&id=wtAbzLLTcwcC&oi=fnd&pg=PR5&dq=%22classification+of+deserts%22+&ots=R1fE69omfL&sig=zRHGP9dQL3kXcyYQkxw_huD006g#v=onepage&q=%22classification%20of%20deserts%22&f=false }}</ref> Аридне и екстремно аридне земље чине пустиње, док се полуаридни травњаци уопштено односе на [[степа|степе]].<ref name="brittanica">{{cite web|url = http://www.britannica.com/eb/article-70815/desert |author=Smith, Jeremy M. B. |title = Desert|accessdate = 2013-09-24|publisher= Encyclopædia Britannica online}}</ref><ref name="usgs">{{cite web|url=http://pubs.usgs.gov/gip/deserts/what/ |title=What is a desert? |publisher=United States Geological Survey |accessdate=2013-05-23}}</ref>
 
Ипак, сама аридност не може омогућити поуздан опис шта је то пустиња. На пример, [[Финикс]] у [[Аризона|Аризони]] прими мање од 250 милиметара падавина годишње, па се одмах види да је смештен у пустињи.<ref>{{cite journal |author=Buel, S. W. |year=1964 |title=Calculated actual and potential evapotranspiration in Arizona |journal=Tucson, Arizona University Agricultural Experiment Station Technical Bulletin |volume=162 |page=48 }}</ref> [[Џорџ Брукс]] на [[Аљаска|Аљасци]] такође прими мање од 250 милиметара падавина годишње, али се ипак не препознаје као пустињско подручје.
 
Разлика лежи у нечему названом „потенцијална [[евапотранспирација]]“, тако да би једноставна дефиниција пустиње била: место где је количина [[испаравање|испарења]] већа од количине падавина.
Линија 38 ⟶ 41:
* [[Глиновита пустиња|глиновите пустиње]]
* [[Шљунковита пустиња|шљунковите пустиње]]
 
=== Пустиње пасатних ветрова ===
 
Пустиње [[пасат]]них ветрова или пустиње суптропских ширина налазе се у два појаса с обе стране екватора. У том подручју дувају пасати који се загреју док се крећу од према екватору. Ти суви ветрови распршују облачни покривач допуштајући све већој количини сунчевог светла да загреје земљу. Већина главних светских пустиња лежи управо у подручјима које прелазе пасати. Највећа и најтоплија (57° -{C}-) пустиња на свету, [[Сахара]] у [[северна Африка|северној Африци]], типична је пустиња пасатних ветрова.
 
=== Пустиње умерених ширина ===
Пустиње умерених ширина се налазе између 30° и 50° с.г.ш и ј.г.ш. у смеру полова суптропских подручја вишег притиска ваздуха. Те су пустиње у унутрашњим развођима далеко од океана па имају широк распон годишњих температура. [[Сонорска пустиња]] на југозападу [[Северна Америка|Северне Америке]] је типична пустиња умерених ширина. [[Пустиња Тенгер]] у [[Кина|Кини]] је још један пример.
 
=== Пустиње кишне сене ===
 
Пустиње кишне сене настају због високих планинских ланаца који спречавају влагом богате облаке да досегну подручја у заветрини или заштићену страну планинског ланца. Док се ваздух диже уз планину, вода се из облака нагло обори па ваздух губи свој садржај влаге. Пустиња настаје у заветринској „сени“ планинског ланца. Примери таквих пустиња су [[Јудејска пустиња]] у [[Израел]]у и [[Западна обала|Палестини]], [[Велика завала]] на западу Седињених Држава и део [[долина Антелопе|долине Антелопе]] у [[Мохаве (пустиња)|пустињи Мохаве]], познатој и под именом [[Висока пустиња]], на југу [[Калифорнија|Калифорније]].
 
=== Обалске пустиње ===
[[Датотека:ValleLuna-002.jpg|мини|250px|десно|[[Атакама]] у [[Чиле]]у]]
 
Обалске пустиње су уопштено смештене на западним крајевима континената. Оне су под утицајем хладних [[морска струја|морских струја]] које се крећу паралелно уз обалу. Будући да пасати преовладавају у системима локалних ветрова, те су пустиње мање стабилне од осталих пустиња. Зимске [[магла|магле]], које настају због хладних морских струја, често прекрију обалске пустиње спречавајући сунчево зрачење. Обалске су пустиње релативно комплексне јер су под утицајем терестијалниих, океанских и атмосферских система. Једна од обалских пустиња, [[Атакама]] у [[Јужна Америка|Јужној Америци]], најсувља је пустиња на Земљи. У Атаками се ретко може измерити 1 милиметар или више падавина једном у сваких 5-20 година. Остале обалске пустиње чине [[Сечура]] у Јужној Америци, [[пустиња Баја Калифорнија]] у [[Северна Америка|Северној Америци]], [[Атлантска обалска пустиња]] и [[Намиб]] у [[Африка|Африци]].
 
Српасте су дине уобичајене у обалским пустињама као што је Намиб с превладавајућим копненим ветровима.
 
=== Монсунске пустиње ===
 
Реч [[монсун]], потиче из арапске речи за годишње доба, а означава систем ветрова с израженом периодичном променом смера. Монсуни настају као посљедица температурне разлике између континената и океана. Југоисточни пасати у [[Индијски океан|Индијском океану]], на пример, стварају тешке летнје кише у [[Индија|Индији]] док се крећу према обали. Док монсун прелази Индију, губи влагу на источним обронцима горја [[Аравали]]. Пустиња [[Тар (пустиња)|Тар]] (Велика индијска пустиња) и пустиња [[Чолистан (пустиња)|Чолистан]] у [[Пакистан]]у су делови монсунске пустиње која се налази западно од тог ланца.
 
=== Планинске пустиње ===
 
Планинске су пустиње аридна места на великим висинама. Најистакнутији пример се налази северно од [[Хималаја]], у деловима [[Кунлун|кунлунских]] планина и [[Тибетанска висораван|Тибетанске висоравни]].<ref name="Negi2002">{{cite book|author=Negi, S.S. |title=Cold Deserts of India|url=http://books.google.com/?id=54RgJ6FgMl0C&pg=PA9|year=2002 |publisher=Indus Publishing|isbn=978-81-7387-127-6 |page=9}}</ref> Многа се места у том подручју налазе на висинама које прелазе 3,000 метара па им термални режим може бити [[хемибореална клима|хемибореалан]] или чак [[бореална клима|бореалан]]. Таква места своју огромну аридност (просечна годишња количина падавина је често мања од 40 -{mm}-) дугују великој удаљености од најближих доступних извора влаге.<ref name="RohliVega2008">{{cite book |author= Rohli, Robert V. |author2= Vega, Anthony J. |title=Climatology|url=http://books.google.com/?id=Zhbqbrg2XswC&pg=PA207 |year=2008|publisher=Jones & Bartlett Learning |isbn=978-0-7637-3828-0 |page=207}}</ref>
 
=== Поларне пустиње ===
 
Поларне пустиње су простори с годишњом количином падавина мањом од 250 милиметара те средњом температуром најтоплијег месеца мањом од 10° -{C}-.<ref name=encyclo>{{cite web |url=http://encyclopedia.jrank.org/DEM_DIO/DESERT.html |title=Desert |year=1911 |work=1911 Encyclopædia Britannica, Volume 8 |page=93 |accessdate=2013-09-24}}</ref> Поларне пустиње на Земљи покривају скоро 5 милиона квадратних километара и већином су равнице с [[Камен|каменом]] или [[шљунак|шљунчаном]] подлогом. У тим пустињама истакнута обилежја нису пешчане него снежне дине које се обично јављају у подручјима где су падавине локално обилније. Температурне разлике у поларним пустињама често прелазе тачку смрзавања воде. Те „смрзавајуће-отапајуће“ алтернације обликују моделоване текстуре на тлу величине и до 5 метара у пречнику.<ref name="ThomasFogg2008">{{cite book|author=Thomas, David Neville|title=The biology of polar regions|url=http://books.google.com/?id=-ErSVcvhI4oC&pg=PA64 |year=2008 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-929813-6 |page=64|display-authors=etal}}</ref><ref name="LyonsHoward-Williams1997">{{cite book |author= Lyons, W. Berry |author2= Howard-Williams, C. |author3= Hawes, Ian |title=Ecosystem processes in Antarctic ice-free landscapes: proceedings of an International Workshop on Polar Desert Ecosystems : Christchurch, New Zealand, 1–4 July 1996|url=http://books.google.com/?id=VKtCnLa5uaYC&pg=PA3 |year=1997 |publisher=Taylor & Francis |isbn=978-90-5410-925-9 |pages=3–10}}</ref>
 
[[Сува долина|Суве долине]] на [[Антарктика|Антарктику]] биле су без леда хиљадама година.<ref>{{cite journal |author= Mendez, J. |author2= Hinzman, L. D. |author3= Kane, D. L. |year=1998 |title=Evapotranspiration from a wetland complex on the Arctic coastal plain of Alaska |journal=Nordic Hydrology |volume=29 |issue=4–5 |pages=303–330 |issn=0029-1277 }}</ref>
 
=== Екстратерестријалне пустиње ===
 
[[Марс]] је једина планета на којој су пронађена ветром обликована (еолска) обилежја. Иако је атмосферски притисак на површини Марса једнак једној стотини Земљиног, глобална циркулација на Марсу је обликовала циркумполарно пешчано море површине више од пет милиона квадратних километара што одговара подручју већем од [[Руб ел Хали]]ја у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]], највећем пешчаном мору на нашој планети. Марсовска пешчана мора се углавном састоје од српастих дина на равницама у близини вечне ледене капе на северном поларном подручју.
 
Дефинишући пустињу само недостатком падавина радије него такође захтевати и еолска обиљежја, сврстава суштински сва позната екстратерестријална тела као таква. Једино познато тело за које се сматра да има велику могућност падавина је [[Титан (сателит)|Титан]], [[Сатурн]]ов [[природни сателит|месец]]. Он нема текућу воду већ уместо ње је могуће да има језера текућег [[метан]]а и [[угљоводоник]]а.
 
== Пустињска обележја ==
[[Датотека:Judean Desert Wadi Qelt.jpg|мини|ддесно|Јудејска пустиња]]
[[Песак]] покрива само око 20 процената [[Земља|Земљиних]] пустиња. Већина песка се налази у пешчаним покривачима и [[Пешчана мора|пешчаним морима]].
 
Линија 95 ⟶ 137:
== Списак пустиња ==
[[Датотека:Aavikko.png|мини|400п|Пустиње]]
 
{{refbegin|2}}
=== Европа ===
* [[Делиблатска пешчара]]
Линија 126 ⟶ 170:
* [[Такла Mакан]] - [[Кина|Кинеска]] аутономна покрајина [[Синкјанг]]
* [[Пустиња Рангипо]] - [[Нови Зеланд]]
{{refend}}
 
== Види још ==
Линија 133 ⟶ 178:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Fredlund|first= D.G. |last2=Rahardjo|first2= H. |year=1993|title=Soil Mechanics for Unsaturated Soils |publisher=Wiley-Interscience |url=http://www.soilvision.com/subdomains/unsaturatedsoil.com/Docs/chapter1UST.pdf | format = pdf |isbn=978-0-471-85008-3}}
* {{cite book |title=In the Deserts of this Earth |last=George |first=Uwe |year=1978 |publisher=Hamish Hamilton |isbn=0-241-89777-7 }}
* {{cite book |title=Aeolian Sand and Sand Dunes |last=Pye |first=Kenneth |last2=Tsoar |first2=Haim |year=2009 |publisher=Springer |isbn=3-540-85910-1 |url=http://books.google.co.uk/books/about/Aeolian_Sand_and_Sand_Dunes.html?id=k1vv3wU28QMC&redir_esc=y }}
* {{cite book |title=The physics of blown sand and desert dunes |author=Bagnold, Ralph A. |publisher=Methuen |authorlink= | year=1941}}
* {{cite book | title=Deserts | series=National Audubon Society nature guides | publisher=Random House / Chanticleer Press | author=Macmahon, James | year=1988 | isbn=978-0-394-73139-1}}
* {{cite book |author =Wolf Dieter Blümel |title =Wüsten |publisher =UTB |location =Stuttgart |year =2013|ISBN=9783825238827}}
* {{cite book |author =Uwe Lindemann |title =Die Wüste. Terra incognita – Erlebnis – Symbol. Eine Genealogie der abendländischen Wüstenvorstellungen in der Literatur von der Antike bis zur Gegenwart |location =Heidelberg |year =2000|ISBN=3-8253-1006-X}}
* {{cite book |author = Michael Martin |title =Die Wüsten der Erde |publisher =Frederking & Thaler |location =München |year =2004|ISBN=3-8940-5435-2}} -{Dieses Buch bietet einen Überblick über sämtliche Wüsten der Erde}-
* {{cite book |author =Dieter Jäkel |title =Dünenwüsten und Löss in China |series= Naturwissenschaftliche Rundschau |edition=Bd. 59|issue=11|pages=594–601 |year =2006 |issn =0028-1050}}
* {{cite book |author =Bursche, Detlef |title =Landschaftsformen der Erde |location =Darmstadt |publisher =Wissenschaftliche Buchgesellschaft |year =2005}}
* {{cite book |author =Hornetz, Berthold |title =Savannen-, Steppen- und Wüstenzonen |location =Braunschweig |publisher =Westermann |year =2003}}
* {{cite book |author =Mensching, Horst |title =Physische Geographie der Trockengebiete |location =Darmstadt |publisher =Wissenschaftliche Buchgesellschaft |year =1982}}
* {{cite book |author =Thomas, David |title =Arid zone geomorphology |location =Chichester |publisher =Wiley |year =1997}}
* -{Besler, Helga (1983) ''Der Wind als Erzeuger von Wüsten.'' Geowissenschaften in unserer Zeit; 1, 4; 109-114;}- {{doi|10.2312/geowissenschaften.1983.1.109}}.
* -{Bruno Doucey, Alain Morel, Catherine Boudier, Gilbert Conan, Charlotte de Montigny, ''Le livre des déserts : Itinéraires scientifiques, littéraires et spirituels'', Robert Laffont, 2006, Collection : Bouquins, ISBN 2221099664}-
* -{Michaël Martin, Michael Asher (Préface), ''Les plus beaux déserts de la terre'', Éditions du Chêne, 2004, ISBN 2842775767}-
* -{Collectif, ''Les Déserts du monde par GEO'', Solar, 2002, ISBN 2263033246}-
* -{Théodore Monod, ''Déserts'', Agep, 2005, ASIN 2902634412}-
* -{Jacques Verdiel, ''Les Déserts'', Amalthee, 2005, ASIN 2350270238}-
* -{Emmanuel-Yves Monin, Le Son du Désert 1983 (3e édition 1989, Le Point d'Eau.}-
* -{Jean-Loïc Le Quellec, Guy Barthèlemy, ''L’ABCdaire des déserts'', Flammarion, 1999, ISBN 2080124706}-
* -{Huguette Genest, Francis Pelter, ''Vie dans les déserts'', dans ''Encyclopædia Universalis'', 2002, cor-{pus 7, pages 177-183.}-
*}- Jean Demangeot, ''Les milieux naturels désertiques'', Paris, Centre de documentation universitaire, 1973.
* -{Monique Mainguet, ''L’Homme et la sécheresse'', Paris, Masson géographie, 1995.}-
* -{Benoît Desombres, ''Sagesse du Désert'' Calmann-Lévy 2003}-
* -{Manuel Observatoire, l'environnement Sciences et hechnologies de l'environnement secondaire 4. Page 270, Biomes terrestres, les déserts, chapitre 8}-
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 143 ⟶ 215:
* {{cite web |url=http://www.ucmp.berkeley.edu/glossary/gloss5/biome/deserts.html |title=The Desert Biome |publisher=University of California Museum of Paleontology |year=1996}}
* {{cite web |url=http://www.unep.org/geo/gdoutlook/ |title=Global Deserts Outlook |publisher=United Nations Environment Programme (UNEP) |year=2006}}, a report in the Global Environment Outlook (GEO) series.
* -{[http://maps.grida.no/go/graphic/relative_biodiversity_scenarios_for_deserts_2000_2050 Map with biodiversity scenarios for desert areas, from the Global Deserts Outlook]}-.
* {{cite web|url=http://www.unep.org/geo/gdoutlook/|title=Global Deserts Outlook|publisher= United Nations Environment Programme (UNEP)|year=2006}}, a report in the Global Environment Outlook (GEO) series.
** {{Wayback|url=http://www.unep.org/geo/news_centre/|title=Global Deserts Outlook in PDF|date=20060610}}
** -{[http://maps.grida.no/go/graphic/relative_biodiversity_scenarios_for_deserts_2000_2050 Map with biodiversity scenarios for desert areas, from the Global Deserts Outlook]}-.
 
{{Пустиња}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Пустиње|*]]