Јелена Кантакузин (византијска царица) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 16:
| претходник = [[Ирина Асен]]
| наследник = [[Јелена Драгаш]]
| династија = [[КантакузиниКантакузин]]и, [[Палеолози]]
| отац = [[Јован VI Палеолог]]
| мајка = [[Ирина Асен]]
Ред 28:
 
== Биографија ==
Јелена је била ћерка [[Јован VI Кантакузин|Јована VI Кантакузина]] и [[Ирина Асен|Ирине Асен]]. [[Доналд Никол]] верује да је била најмлађа од три ћерке Јована Кантакузина. Јелена је била сестра [[Матија Кантакузин|Матије Кантакузина]] и [[Манојло Кантакузин|Манојла Кантакузина]]. Њене сестре, Марија и [[Теодора Кантакузин (супруга Орхана)|Теодора]], биле су супруге [[Нићифор II Орсини|Нићифора II Орсинија]] и [[Орхан IГази|Орхана I]]. Јован V Палеолог и Јован VI Кантакузин били су противници у [[Грађански рат два Јована|грађанском рату]] који је беснео у Царству између 1341. и 1347. године. Две стране су 1347. године постигле споразум. Јован VI је постао савладар Јована V. Споразум је учвршћен браком Јована V и Јелене Кантакузин. Склопљен је 28. маја 1347. године, осмог дана након крунисања Кантакузина за цара. Јелену и Јована венчао је патријарх [[Исидор I Цариградски|Исидор]]. Јелена је тада имала око 13 година, док је Јован имао 15 година. Мир у Царству трајао је кратко, до 1352. године, када је Јеленин супруг наставио непријатељства против њеног оца. Кантакузин је 1354. године приморан на оставку. Матија је задржао титулу савладара до свог пораза 1357. године.
 
Јелена је 1346. године пратила своју мајку и сестру до Селимврије где се Теодора удала за османског емира Орхана. Орхан је убрзо послао свог човека у Цариград да убије Јована V сматрајући да тиме чини услугу свом тасту. Јелена је 1352. године у пратњи Јована VI и свога сина Манојла, отишла у Тракију где је Јован примио власт над градовима који су му додељени. [[Нићифор Григора]] пише да се Јелена вратила у Цариград како би оца заштитила од могућих акција свог мужа.
 
Када је Јеленин син, [[Андроник IV Палеолог|Андроник IV]], свргао свог оца, 12. августа 1376. године, Јелена је покушала да помири две стране. Упркос томе, Јован V и његови синови, Теодор и Манојло, бачени су у тамницу октобра исте године. Јуна 1379. године Јован је побегао из тамнице. Андроник се склонио у Галату узимајући Јелену, Марију и Теодору као таоце. Након склапања споразума маја 1381. године, Јелена и остале заробљенице су ослобођене. Према [[Димитрије Кидон|Димитрију Кидону]], грађани су је бурно дочекали у престоници. Након смрти Јована V 1391. године, Јелена је постала монахиња манастира Кира Марта у Цариграду под именом '''Хипомона'''. Умрла је између октобра и децембра 1396. године.
 
== Породица ==
Ред 40:
* [[Манојло II Палеолог]] (27. јун 1350—24. јун 1407.)
* [[Теодор I Палеолог]] (око 1355—24. јун 1407.)
* [[Михајло VIII Палеолог|Михаило Палеолог]] (умро 1376/7.)
* Марија Палеологина (умрла 1376.)
* Ћерка, верена за Петра II Кипарског.
Ред 58:
|2= 2. [[Јован VI Кантакузин]]
|3= 3. [[Ирина Асен]]
|4= 4. [[Михајло Кантакузин|Михаило Кантакузин]]
|5= 5. Теодора Палеолог Анђелина
|6= 6. [[Андроник Асен]]
Ред 80:
|24= 24. [[Мицо Асен]]
|25= 25. [[Марија Асенина]]
|26= 26. [[Михајло VIII Палеолог|Михаило VIII Палеолог]]
|27= 27. [[Теодора Палеологина Дукина Ватацина|Теодора Дукина Ватацина]]
|28=
|29=
Ред 93:
{{s-hou|[[Кантакузин]]||1333||1396}}
{{s-bef|before=[[Ирина Асен]]}}
{{s-ttl|title=[[Византијске царице|Византијска царица]]|years=1347–1376
|regent1=[[Ирина Асен]]|years1=1347–1354
|regent2=[[Ирина Палеологина]]|years2=1353–1357}}
{{s-aft|after=[[Кераца-Марија|Кераца Бугарска]]}}
{{s-bef|before=[[Кераца-Марија|Кераца Бугарска]]}}
{{s-ttl|title=[[Византијске царице|Византијска царица]]|years=1379–1391}}
{{s-aft|after=[[Јелена Драгаш]]}}
{{end}}