Стара зграда Генералштаба — разлика између измена

'''Зграда генералштаба'''<ref>Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда;Т.Виденовић, С.Марковић, Б.Ибрајтер Газибара, ''Стари Генералштаб'', каталог изложбе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2010; Б.Ибрајтер Газибара, приказ изложбе „Стари Генералштаб“, Гласник Друштва конзерватора Србије бр.35, Београд, 2011</ref> или '''Камена палата''' или '''Баумгартенова палата''' се налази у [[Србија|Србији]], у [[Београд]]у у улици Кнеза Милоша 33. Саграђена је у периоду од [[1924]]. до [[1928]]. године према пројекту архитекте, руског емигранта, [[Василија Вилхелма Баумгартена]]<ref name="automatski generisano1">Изложба о рестаурацији зграде старог Генералштаба, Завода за заштиту споменика културе града Београда, http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=2517 приступљено 28.3.2016.</ref>. Ова изузетно монументална и декоративна зграда представља један од најбољих примера јавних грађевина подигнутих у [[Београд|Београду]]у између два светска рата у духу [[Академизам|академизма]]. У њој је било седиште [[Генералштаб Војске Србије|Генералштаба]] [[Југословенска војска|војске Краљевине Југославије]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] за време постојања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у њој је било седиште Генералштаба [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Зграда од [[1984|1984.]] године се налази под заштитом државе и има статус [[Списак споменика културе од великог значаја|споменика културе]]. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/zgrada_generalstaba.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref>

Период између два рата у [[Београд|Београду]]у обележило је подизање великог броја приватних и јавних зграда. У читавом овом периоду оне су решаване по [[Академизам|академском]] концепту, као монументалне грађевине са симетичном шемом основе, са применом високих стубова и пиластера и других елемената који представљају реминисценцију на историјске стилове, пре свега [[класицизам]]. У Европи краја 19. века архитектура историјских стилова, која је још средином века завладала европским градитељством, је доживела свој преображај који се огледао у слободнијој примени ових стилова. И у Европи, а и код нас, значајну улогу у пропагирању архитектуре историјских стилова имале су државне институције и имућни инвеститори, који су уз помоћ ове монументалне и декоративне архитектуре додатно истицали своју моћ и друштвени положај, те су државне и јавне грађевине углавном и грађене у овом стилу који је постао званичан. Техничке високе школе и Академије европских центара су допринеле томе да буде уобличена, а потом и озваничена, као државни стил, академска архитектура која је почивала на еклектицизму. Тако су одређене врсте јавних грађевина пратиле одређени образац архитектонског склопа и пратиле уходану схему и само појединци су успевали да остваре помак у креативном и сваком другом смислу.

Ентеријер зграде Генералштаба је веома богато и са пажњом декорисан. У обради подова, зидова и таваница употребљени су разноврсни материјали и декоративни елементи који углавном воде порекло из епохе [[Антика|антике]] и [[Ренесанса|ренесансе]]. Може се рећи да је ентеријер стилски најближи руском ампир стилу, владајућем у уметничким круговима у првој половини [[19. век|19. века]]а. Иако је зграда Старог Генералштаба пројектована више од сто година касније, у обради њеног ентеријера ови утицаји су више него очигледни. Претоставка је да се аутор [[Василиј Баумгартен]] инспирисао неком палатом или јавним објектом [[Руска Империја|царске Русије]], земље свог порекла.

Таваница у подужном ходнику украшена је штуко и сликаном декорацијом са мотивима преузетим из ренесансног декоративног програма, таваница над свечаним двокраким степеништем украшена је медаљонима и орнаментима флоралног порекла. Централни декоративни мотив улазног дела је монументална композиција улазних врата у свечаној сали. Овај улаз је обрађен двоструким стубовима у чланковито састављеном грубо тесаном камену са тимпаноном над којим је постављена фигурална композиција у високом рељефу, а представља [[Самсон|Самсона]]а и лава. Композицију Самсон и лав израдио је [[Владимир Загородњук]], аутор декоративне скулптуре и на многим другим објектима у Београду. Композиција Самсон и лав персонификују снагу и борбу. Она је тематски прикладна у том простору. Формално је преузета из вртне архитектуре касноренесансних вила и у ентеријеру неспретно употребљена.

После [[Други светски рат|Другог светског рата]] извршена су неприкладна бојења штуко и сликарске декорације. Ови радови допринели су још нападнијем изгледу декоративног ентеријера. Завод за заштиту споменика културе града Београда урадио је пројекат рестаурације фасада<ref name="automatski generisano1" />, пројекат конзерваторско-рестаураторских радова у ентеријеру Сале ратника, као и конзерваторски надзор током извођења радова 2009. и 2010. године<ref>Т.Виденовић, С.Марковић, Б.Ибрајтер Газибара, ''Стари Генералштаб'', каталог изложбе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2010; Б.Ибрајтер Газибара, приказ изложбе „Стари Генералштаб“, Гласник Друштва конзерватора Србије бр.35, Београд, 2011</ref>.