Стара зграда Генералштаба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
м sredjivanje; козметичке измене |
||
Ред 23:
|гдужина =
}}
'''Зграда генералштаба'''<ref>Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда;Т.Виденовић, С.Марковић, Б.Ибрајтер Газибара, ''Стари Генералштаб'', каталог изложбе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2010; Б.Ибрајтер Газибара, приказ изложбе „Стари Генералштаб“, Гласник Друштва конзерватора Србије бр.35, Београд, 2011</ref> или '''Камена палата''' или '''Баумгартенова палата''' се налази у [[Србија|Србији]], у [[Београд]]у у улици Кнеза Милоша 33. Саграђена је у периоду од [[1924]]. до [[1928]]. године према пројекту архитекте, руског емигранта, [[Василија Вилхелма Баумгартена]]<ref name="automatski generisano1">Изложба о рестаурацији зграде старог Генералштаба, Завода за заштиту споменика културе града Београда, http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=2517 приступљено 28.3.2016.</ref>. Ова изузетно монументална и декоративна зграда представља један од најбољих примера јавних грађевина подигнутих у [[Београд
== Историја ==
Период између два рата у [[Београд
Управо у периоду између два рата, Београд почиње интензивно да се гради и шири. Монументална архитектонска остварења су представљала потврду и својеврсну материјализацију нове друштвене стварности настале након проглашења Краљевине. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Београду је концентрација државне управе учинила да он постане политички и административни центар целе [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Једна за другом, ницале су зграде државних министарстава у улици [[Улица кнеза Милоша|Кнеза Милоша]] и свака наредна је била већа и скупља од претходне.
Ред 45:
=== Ентеријер ===
Ентеријер зграде Генералштаба је веома богато и са пажњом декорисан. У обради подова, зидова и таваница употребљени су разноврсни материјали и декоративни елементи који углавном воде порекло из епохе [[Антика|антике]] и [[Ренесанса|ренесансе]]. Може се рећи да је ентеријер стилски најближи руском ампир стилу, владајућем у уметничким круговима у првој половини [[19. век
Улаз, вестибил и свечана сала су најбогатије декорисани. Ценрално степениште у улазу је фланкирано парапетима из којих се уздиже по два удвојена стуба који носе касетирану таваницу. Касете су испуњене цветним розетама.
Таваница у подужном ходнику украшена је штуко и сликаном декорацијом са мотивима преузетим из ренесансног декоративног програма, таваница над свечаним двокраким степеништем украшена је медаљонима и орнаментима флоралног порекла. Централни декоративни мотив улазног дела је монументална композиција улазних врата у свечаној сали. Овај улаз је обрађен двоструким стубовима у чланковито састављеном грубо тесаном камену са тимпаноном над којим је постављена фигурална композиција у високом рељефу, а представља [[Самсон
=== Сала ратника ===
Ред 56:
Над улазним вратима у свечану салу постављен је картуш са војничким инсигнацијама који носи две женске фигуре. Целокупну унутрашњу декорацију зграде извела је радионица [[Спаса Петровић|Спасе Петровића]]. Веома богата декорација и употреба луксузних материјала сведоче о великој пажњи посвећеној обради и уређењу «Сале ратика» која спада у најлепше изведене сале у Београду свога времена.
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] извршена су неприкладна бојења штуко и сликарске декорације. Ови радови допринели су још нападнијем изгледу декоративног ентеријера. Завод за заштиту споменика културе града Београда урадио је пројекат рестаурације фасада<ref name="automatski generisano1" />, пројекат конзерваторско-рестаураторских радова у ентеријеру Сале ратника, као и конзерваторски надзор током извођења радова 2009. и 2010. године<ref>Т.Виденовић, С.Марковић, Б.Ибрајтер Газибара, ''Стари Генералштаб'', каталог изложбе, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2010; Б.Ибрајтер Газибара, приказ изложбе „Стари Генералштаб“, Гласник Друштва конзерватора Србије бр.35, Београд, 2011</ref>.
== Занимљивости ==
|