Отворите главни мени

Промене

м
sredjivanje; козметичке измене
[[ImageДатотека:Lactose.svg|thumb|right|310px|[[Лактоза]] је [[дисахарид]] који је присутан у млеку. Он се састоји од молекула [[galaktoza|-{D}--галактозе]] и [[glukoza|-{D}--глукозе]] везаних бета-1-4 [[glikozidna veza|гликозидном везом]]. Њена формула је C<sub>12</sub>H<sub>22</sub>O<sub>11</sub>.]]
[[Датотека:D-glucose-chain-2D-Fischer.png|мини|Ланац [[глукоза|глукозе]]]]
[[Датотека:D-Ribose Keilstrich.svg|160п|десно|мини|[[рибоза]]]]
Често се на списковима нутриционог садржаја, као што је [[УСДА Национална база података нутријената]], термин "угљени хидрат" користи за све осим [[вода|воде]], [[протеин]]а, [[маст]]и, [[пепео|пепела]] и [[етанол]]а.<ref>USDA National Nutrient Database, 2015, p. 13</ref> Тиме се обухватају хемијска једињења као што су [[сирћетна киселина|сирћетна]] или [[млечна киселина]], која се нормално не сматрају угљеним хиратима. Тиме се исто тако обухватају "[[Крмно биље|дијетарна влакна]]" која су угљени хидрати, али имају незнатан допринос у погледу [[Прехрамбена енергија|прехрамбене енергије]] (калорија), мада се често уврштавају у прорачуне тоталне енергије хране, као да су шећери.<ref>USDA National Nutrient Database, 2015, p. 14</ref>
 
== Структура ==
Раније се име „угљени хидрат“ користило у [[хемија|хемији]] за свако једињење са формулом -{C<sub>''m''</sub> (H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-. По тој дефиницији су неки хемичари сматрали [[формалдехид]] (-{CH<sub>2</sub>O}-) најједноставнијим угљеним хидратом,<ref name="coulter">John Merle Coulter, Charler Reid Barnes, Henry Chandler Cowles (1930), [https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375&dq=simplest+carbohydrate A Textbook of Botany for Colleges and Universities]"</ref> док су други давали то звање [[гликолалдехид]]у.<ref name="tietz">Carl A. Burtis, Edward R. Ashwood, Norbert W. Tietz (2000), ''[https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ&q=simplest+carbohydrate Tietz fundamentals of clinical chemistry]''</ref> Данас се овај термин генерално схваћа у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени хидрати често често садрже хемијске групе попут: -{''N''}--ацетил (e.g. [[хитин]]), [[сулфат]] (e.g. гликозаминогликани), карбоксилне киселине (e.g. [[сијалинска киселина]]) и дезокси модификације (e.g. [[фукоза]] и сијалинска киселина).
 
Моносахариди могу да буду повезани у [[полисахарид]]е (или [[олигосахарид]]е) на велики број различитих начина. Многи угљени хидрати садрже један или више модификованих моносахаридних јединица које имају једну или више замењених или уклоњених група. На пример, [[дезоксирибоза]], компонента [[ДНК]], је модификована верзија [[рибоза|рибозе]]; [[хитин]] се састоји од понављајућих јединица [[N-Acetilglukozamin|-{N}--ацетилглукозамина]], форме глукозе која садржи [[азот]].
 
== Подела ==
Угљени хидрати су полихидрокси алдехиди, кетони, алкохоли, киселине, њихови једноставни деривати и њихови полимери са везама ацеталног типа. Они се могу класификовати по степену полимеризације и могу се иницијално поделити у три главне групе, наиме шећере, олигосахариде и полисахариде.<ref name="automatski generisano1">{{cite web|title=Carbohydrates in human nutrition - Chapter 1 - The role of carbohydrates in nutrition|url=http://www.fao.org/docrep/w8079e/w8079e07.htm|website=Food and Agriculture Organization of the United Nations|publisher=FAO}}</ref>
{| class="wikitable"
|+ Главни прехрамбени угљени хидрати
== Моносахариди ==
{{Main|Моносахарид}}
[[ImageДатотека:D-glucose color coded.png|130px|right|thumb|[[Глукоза|-{D}--глукоза]] је алдохексоза са формулом -{(C·H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-. Црвени атоми означавају [[алдехид]]ну групу, а плави [[хиралност (хемија)|асиметрични центар]] који је најудаљенији од алдехида. Пошто је та -{-OH}- група на десној страни [[Фишерова пројекција|Фишерове пројекције]], то је -{D}- шећер.]]
Моносахариди су најједноставнији угљени хидрати у смислу да се они не могу [[хидролиза|хидролизовати]] у мање угљене хидрате. Они су алдехиди или кетони са две или више хидроксилних група. Општа [[хемијска формула]] немодификованог моносахарида је -{(C•H<sub>2</sub>O)<sub>n</sub>}-, буквално „угљени хидрат“. Моносахариди су важни горивни молекули, као и градивни блокови нуклеинских киселина. Најмањи моносахариди, са -{n}-=3, су дихидроксиацетон и -{D}-- и -{L}--глицералдехиди.
 
=== Класификација моносахарида ===
<div class="thumb tleft">
<div class="thumbinner" style="width:187px;">
[[ImageДатотека:Alpha-D-glucopyranose-2D-skeletal.png|185px]]
[[ImageДатотека:Beta-D-glucopyranose-2D-skeletal.png|185px]]
<div class="thumbcaption">
[[α]] и [[Бета (слово)|β]] [[аномер]]и глукозе. Значајна је позиција хидроксилне групе (црвено или зелено) на аномерном угљенику релативно на -{CH<sub>2</sub>OH}- групу вазану за угљеник 5. Аномери могу да имају идентичне апсолутне конфигурације (-{R,R}- или -{S,S}-) (α), или супротне апсолутне конфигурације (-{R,S}- или -{S,R}-) (β).<ref>{{cite web|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK1955/#_ch2_s4_|title=Structural Basis of Glycan Diversity - Essentials of Glycobiology - NCBI Bookshelf|author=Carolyn R Bertozzi|work=nih.gov}}</ref>
Сваки атом угљеника са [[хидроксилна група|хидроксилном групом]] (-{-OH}-), изузев првог и задњег угљеника, је [[хиралност (хемија)|асиметричан]], и стога је [[стереоцентар]] са две могуће конфигурације (-{R}- или -{S}-). Због те асиметрије, знатан борј [[изомер]]а постоји за сваку дату моносахаридну формулу. Користећи [[Ле Бел–вант Хофово правило]], алдохексоза -{D}--глукоза, на пример, има формулу -{(C·H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-, у којој су четири од шест атом угљеника стереогени, те је -{D}--глукоја један од 2<sup>4</sup>=16 могућих [[стереоизомер]]а. У случају [[глицералдехид]]а, алдотриозе, постоји само један пар могућих стереоизомера, који су [[енантиомер]]и и [[епимер]]и. [[Дихидроксиацетон|1, 3-дихидроксиацетон]], кетоза која кореспондира алдози глицералдехиду, је симетричан молекул без стереоцентара. Ознаке -{D}- или -{L}- се дају на основу орјентације асиметричног угљеника који је најдаље од карбонилне групе: у стандардној Фишеровој пројекцији, ако је хидроксилна група на десној стани молекула, то је -{D}- шећер, у супротном случају је -{L}- шећер. „-{D-}-“ и „-{L-}-“ префиксе не треба мешати са „-{d-}-“ или „-{l-}-“, који означавају смер у коме шећер [[Декстроротација и леворотација|ротира]] раван [[Поларизација (таласи)|поларизоване светлости]]. Индикатори „-{d-}-“ и „-{l-}-“ се више не користи у хемији угљених хидрата.<ref>{{cite book|last=Pigman|first=Ward|author2=Horton, D.|title=The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A|editor=Pigman and Horton|edition=2nd|year=1972|publisher=Academic Press|location=San Diego|pages=1–67|chapter=Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides}}</ref>
 
=== Изомеризам прстен-отворени ланац ===
[[ImageДатотека:Glucose Fisher to Haworth.gif|thumb|200px|right||[[Глукоза]] може да постоји у облику отвореног ланца и прстена.]]
Алдехидна или кетонска група моносахарида отвореног ланца реверзибилно реагује са хидроксилном групом на другом атому угљеника и формира се [[хемиацетал]] или [[хемикетал]], чиме настаје [[хетероциклично једињење|хетероциклични]] прстен са кисеоничним мостом између два атома угљеника. Прстени са пет и шест атома се називају [[фураноза|фуранозе]] и [[пираноза|пиранозе]], респективно, и постоје у равнотежи са формом отвореног ланца.<ref name=pigman>{{cite book|last=Pigman|first=Ward|author2=Anet, E.F.L.J.|title=The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A|editor=Pigman and Horton|edition=2nd|year=1972|publisher=Academic Press|location=San Diego|pages=165–194|chapter=Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases}}</ref>
 
Током конверзије из форме отвореног ланца у цикличну форму, атом угљеника који садржи карбонилни кисеоник, који се назива [[Anomer|аномерни угљеник]], постаје стереогени центер са две могуће конфигурације. Атом кисеоника може да заузме позицију која је било изнад или испод равни прстена. Резултирајућа два стереоизомера се називају [[аномер]]има. У ''α аномеру'', -{-OH}- субституент на аномерном угљенику почива на супротној страни ([[Cis-trans izomerizam|''-{trans}-'']]) прстена од -{CH<sub>2</sub>OH}- бочног ланца. Алтернативна форма, у којој су -{CH<sub>2</sub>OH}- супституент и аномерни хидроксил на истој страни (''-{cis}-'') равни прстена, се назива ''β аномер''.
 
=== Употреба у живим организмима ===
Моносахариди су главни извор горива за [[метаболизам]], који се користи као извор енергије ([[глукоза]] је најважнији извор енергије у природи) и у [[биосинтеза|биосинтези]]. Кад моносахариди нису непосредо неопходни многе ћелије их обично конвертују у облике који су просторно ефикаснији, као што су [[полисахарид]]и. Код многих животиња, укључујући људе, складиштна форма је [[гликоген]], посебно у јетри и мишићним ћелијама. У биљкама, се користи [[скроб]] у исте сврхе. Најизобилнији угљени хидрат, [[целулоза]], структурна је компонента [[ћелијски зид|ћелијског зида]] биљки и многих форми алги. [[Рибоза]] је компонента [[РНК]]. [[Дезоксирибоза]] је компонента [[ДНК]]. [[Ликсоза]] је компонента лискофлавина присутног у људском срцу.<ref>{{cite web|title=lyxoflavin|url=http://www.merriam-webster.com/medical/lyxoflavin|publisher=Merriam-Webster}}</ref> [[Рибулоза]] и [[ксилулоза]] се јављају у [[Пут пентоза фосфата|пентозно фосфатном путу]]. [[Галактоза]], компонента млечног шећера [[лактоза|лактозе]], је присутна у [[галактолипид]]има у [[ћелијска мембрана|биљним ћелијским мембранама]] и у [[гликопротеин]]има у многим [[биолошко ткиво|ткивима]]. [[Маноза]] се јавља у људском метаболизму, посебно у [[гликозилација|гликозилацији]] појединих протеина. [[Фруктоза]], или воћни шећер, је присутна у многим биљкама и човеку, она се метаболизује у јетри, директно апсорбује у цревима током [[варење|варења]], и присутна је у [[сперма|сперми]]. [[Трехалоза]], главни шећер инсеката, се брзо хидролизује у два молекула глукозе у подршци континуираног лета.
 
== Олигосахариди ==
== Угљени хидрати у исхрани ==
 
[[Угљени хидрати]] представљају примарни извор енергије за све функције које обавља наше тело. Основна улога угљених хидрата састоји се у томе да пружи енергију [[мишићно ткиво|мишићном ткиву]], а посебно [[мозак|мозгу]] и [[нервни систем|нервном систему]].<ref name="automatski generisano1" /> Поред ове најважније улоге, угљени хидрати врше важну функцију чишћења црева јер су богати биљним влакнима. Једина храна животињског порекла која садржи извесну количину угљених хидрата јесу млечни производи. 1г угљених хидрата садржи 3,75 калорија.
 
=== Подела угљених хидрата ===
 
==== Сложени угљени хидрати - скроб ====
У исхрани их можемо пронаћи у природном облику ([[банане]], [[јечам]], [[пасуљ]], браон пиринач, грашак, сочиво, овас, кромпир, житарице од целог зрна, интегралне тестенине итд.) али и у облику рафинисаног скроба (вештачки додатог) - кекс, пецива, производи од белог брашна, бели пиринач, паст итд. Производи са рефинисаним скробом (бели п иринач, бело брашно) значи да су обрађени вештачким путем и уклоњени су им храњиве материје и влакна. Влакна вам помажу да се осећате сити, спречавају преједање и помажу ваш пробавни систем. Сложени угљени хидрати се спорије разлажу од простих угљених хидрата и омогућавају вам ситост током дужег периода времен (мање су шансе да добијете масне наслаге јер имају мањи утицај на повећање глукозе у крви. Њихов гликемијски индекс (ГИ)* је низак. Највећи проценат уноса УХ треба управо да буде из сложених угљених хидрата јер они обезбеђују енергију за свакодневе активности. Унешењем квалитетних сложених УХ не долази до наглих промена енергије чиме се избегава глад и жеља за слаткишима. Као и код простих треба се оријентисати на унос ујутру до после подне. Увече је мања грешка узети њих него просте али и даље код неактивних особа УХ ће прећи у масти уколико се увече узимају у великим количинама.
 
== Намирнице богате угљеним хидратима ==
Зрело воће је веома пријатна и здрава храна која садржи доста шећера и витамина. Незрело и прљаво воће може да изазове [[пролив]]е. Деци треба давати првенствено свеже воће, а затим кувано као [[компот]] и [[пекмез]] или печено.
 
=== Намирнице са угљеним хидратима – које су нарочито здраве: ===
{{refbegin|4}}
* [[кукуруз]]
* [[банане]]
* интегралне житарице
* бели кромпир
* [[грашак]]
* [[пасуљ]]
* [[парадајз]]
* [[боровнице]]
* капине
* [[орашасти плодови]]
{{refend}}
 
== Угљени хидрати и здравље ==
 
Угљени хидрати су веома значајни за наше здравље, зато нема ни говора о томе да их треба елиминисати из употребе у сврху мршављења! Свакако да је пожељно уносити оптималне количине угљених хидрата, уосталом, као и друге хране, како би се регулисала телесна тежина.
Понављамо, треба бити умерен када је унос угљених хидрата у питању, сходно дневним потребама вашег [[организам|организма]], у зависности од бројних фактора (пол, узраст, тежина, психичка и физичка активност и др.)
 
== Угљени хидрати и њихова функција ==
 
Угљени хидрати представљају најважнији енергијски извор, нарочито током интензивних физичних активности. Имају пластичну функцију и суделују у формацији [[нуклеинске киселине|нуклеинских киселина]] и структуре нерава.
Улога угљених хидрата у нашем организму је фондаментална. Централни нервни систем захтева око 180 грама глукозе дневно како би обављао своје функције ваљано. Такође, неке крвне ћелије (црвена крвна зрнца) и ћелије [[надбубрежне жлезде]] користе искључиво глукозу као примарни извор енергије. У околностима недостатка глукозе (што може бити последица дугог поста) јављају се токсичне супстанце, кетонска тела која снижавају пх вредност [[јетра|јетре]], што оставља озбиљне последице на организам.
 
== Угљени хидрати и спортска активности ==
 
Угљени хидрати су неопходни за преживљавање људског бића. Проценат/количина њихове употребе директно утиче на опште здравље појединца. У неким случајевима угљени хидрати имају још важнију улогу – приликом физичких активности, тачније аеробика.
Препоручљиво је да се пре спортске активности конзумирају угљени хидрати са средње-ниским гликемијским индексом. Не треба претеривати са фруктозом која се налази у воћу.
Током физичких активности (аеробика) ваљало би уносити угљене хидрате средње-високог гликемијског индекса, како би се остварило брзо апсорбовање.
Након аеробика саветује се конзумација угљених хидрата високог гликемијског индекса (али само уколико се уносе одмах након вежбања ,у првих 15 минута или највише сат времена). Уколико прође више од сат времена након вежбања, препоручују се угљени хидрати средњег гликемијског индекса.
 
== Референце ==
363.220

измена