Црквеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke; козметичке измене |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 22:
Црквеница је дуга око 10 км, а (уз мноштво поточича и врела) највеће десне притоке су јој Мосорски, Јовића и Каменички поток, те Студенац, а лијеве: Николића врело и Балијин до (из два снажна врела – Јакуша). На њој је некада (педесетих година прошлог вијека) било чак 17 [[воденица]] (млинова).<ref>Vojnogeografski institut, Izd. (1962): Šiprage (List karte 1:25.000, Izohipse na 10 m). Vojnogeografski institut, Beograd.</ref>.
У ужем подручју њеног изворишта је вододијелница сливова [[Врбас (река)|Врбаса]] и [[Босна (река)|Босне]]. Трновац и Стопанска су такође десне притоке Врбање и теку према југоистоку, док је Црквена десна притока [[Велика Усора|Велике Усоре]] и тече према сјеверозападу.<ref>[http://www.kartabih.com/ Karta BiH - Karta Bosne i Hercegovine<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref><ref>Spahić M. et al. (2000): Bosna i Hercegovina (1:250.000). Izdavačko preduzeće „Sejtarija“, Sarajevo.</ref><ref>Mučibabić B., Ur. (1998): Geografski atlas Bosne i Hercegovine. Geodetski zavod BiH, Sarajevo.</ref>.
Постоје поуздане евиденције да је при ушћу Црквенице у Врбању постојало римско насеље са базиликом (тј. црквом, по чему је и именована) и средњевјековна старобосанска насеобина.<ref>Radimsky V. (1892): Ostanci rimskih naseobina u Šipragi i Podbrgju, za tim starobosanski stećci u Šipragi i uz Vrbanju u Bosni. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, Godina IV, Knjiga I: 75-80.</ref>. О томе свједоче остаци [[стећци|стећака]] од седре; најкомплетније очувани је потопљен у Врбању (у непосредној близини примарне локације - уз саме обале ријека). Брбана одваљала око 300 м низводно и ѕнатно оштетила. Остали су исјечени и уграђени (могуће је због веровања у легенду о њиховој "чудотворност") у зидове околних кућа или других објеката.
| |||