Отворите главни мени

Промене

м
 
== Структура ==
Раније се име „угљени хидрат“ користило у [[хемија|хемији]] за свако једињење са формулом -{C<sub>''m''</sub> (H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-. По тој дефиницији су неки хемичари сматрали [[формалдехид]] (-{CH<sub>2</sub>O}-) најједноставнијим угљеним хидратом,<ref name="coulter">John Merle{{cite book|last1=Coulter,|first1=John Merle|last2=Barnes|first2=Charler Reid Barnes, |last3=Cowles|first3=Henry Chandler|title=A CowlesTextbook (1930),of [Botany for Colleges and Universities|url=https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375&dq|date=simplest+carbohydrate A Textbook of Botany forSeptember Colleges and Universities]"2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-90995-4|pages=375–}}</ref> док су други давали то звање [[гликолалдехид]]у.<ref name="tietz">{{cite book|last1=Burtis|first1=Carl A. Burtis, |last2=Ashwood|first2=Edward R.|last3=(PhD.)|first3=Barbara Ashwood, Border|coauthors=Norbert W. Tietz|title=Tietz (2000),Fundamentals ''[of Clinical Chemistry|url=https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ&q|date=simplest+carbohydrate1 TietzJanuary fundamentals2001|publisher=Palme of clinical chemistry]''yayıncılık|isbn=978-0-7216-8634-9}}</ref> Данас се овај термин генерално схваћа у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени хидрати често често садрже хемијске групе попут: -{''N''}--ацетил (e.g. [[хитин]]), [[сулфат]] (e.g. гликозаминогликани), карбоксилне киселине (e.g. [[сијалинска киселина]]) и дезокси модификације (e.g. [[фукоза]] и сијалинска киселина).
 
Природни сахариди су генерално изграђени од једноставних угљених хидрата званих [[моносахарид]]и са општом формулом -{(CH<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-, где је -{''n''}- три или више. Типични моносахарид има структуру -{H–(CHOH)<sub>''x''</sub>(C=O)–(CHOH)<sub>''y''</sub>–H}-, другим речима, [[алдехид]] или [[кетон]] са мноштвом [[хидроксил]]них група, обично једном на сваком атому [[угљеник]]а који није део алдехидне или кетонске [[функционална група|функционалне групе]]. Примери моносахарида су [[глукоза]], [[фруктоза]], и [[глицералдехид]]и. Међутим, неке биолошке супстанце које се обично називају моносахаридима не подлежу овој формули (нпр. [[уронска киселина|уронске киселине]] и дезокси-шећери као што је [[фукоза]]), а постоје и многе хемикалије које су обухваћене овом формулом али се не сматрају моносахаридима (нпр. формалдехид -{CH<sub>2</sub>O}- и [[инозитол]] (-{CH<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-).<ref> Matthews, C. E.; K. E. Van Holde; K. G. Ahern (1999) ''Biochemistry''. 3rd edition. Benjamin Cummings. ISBN 0-8053-3066-6</ref>
! Класа (СП*) !! Подгрупа !! Компоненте
|-
! rowspan="3" style="background-color:#B9FFe8b9ffe8;"| [[Шећер]]и (1–2)
|| [[Моносахарид]]и || [[Глукоза]], [[галактоза]], [[фруктоза]], [[ксилоза]]
|-
| [[Полиол]]и || [[Сорбитол]], [[манитол]]
|-
! rowspan="2" style="background-color:#B9FFe8b9ffe8;"| [[Олигосахарид]]и (3–9)
|| Малто-олигосахариди || [[Малтодекстрин]]и
|-
| Други олигосахариди || [[Рафиноза]], [[стахиоза]], фрукто-олигосахариди
|-
! rowspan="2" style="background-color:#B9FFe8b9ffe8;"| [[Полисахарид]]и (>9)
|| [[Скроб]] || [[Амилоза]], [[амилопектин]], модификовани скроб
|-
Моносахариди се класификују на основу три карактеристике: позиције [[карбонил]]не групе, броја атома [[угљеник]]а, и [[хиралност (хемија)|хиралности]]. Ако је карбонилна група [[алдехид]], моносахарид је [[алдоза]]; ако је карбонилна група [[кетон]], моносахарид је [[кетоза]]. Моносахариди са три атома угљеника су [[триоза|триозе]], они са четири су [[тетроза|тетрозе]], са пет [[пентоза|пентозе]], са шест [[хексоза|хексозе]], и тако даље.<ref>{{cite book|last=Campbell|first=Neil A.|author2=Brad Williamson |author3=Robin J. Heyden |title=Biology: Exploring Life|publisher=Pearson Prentice Hall|year=2006|location=Boston, Massachusetts|pages=|url=http://www.phschool.com/el_marketing.html|isbn=0-13-250882-6}}</ref> Ова два класификациона система се обично комбинују. На пример, [[глукоза]] је [[алдохексоза]] (шестоугљенични алдехид), [[рибоза]] је [[алдопентоза]] (петоугљенични алдехид), и [[фруктоза]] је [[кетохексоза]] (шестоугљенични кетон).
 
Сваки атом угљеника са [[хидроксилна група|хидроксилном групом]] (-{-OH}-), изузев првог и задњег угљеника, је [[хиралност (хемија)|асиметричан]], и стога је [[стереоцентар]] са две могуће конфигурације (-{R}- или -{S}-). Због те асиметрије, знатан борј [[Изомер (хемијски)|изомер]]а постоји за сваку дату моносахаридну формулу. Користећи [[Ле Бел–вант Хофово правило]], алдохексоза -{D}--глукоза, на пример, има формулу -{(C·H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-, у којој су четири од шест атом угљеника стереогени, те је -{D}--глукоја један од 2<sup>4</sup>=16 могућих [[стереоизомер]]а. У случају [[глицералдехид]]а, алдотриозе, постоји само један пар могућих стереоизомера, који су [[енантиомер]]и и [[епимер]]и. [[Дихидроксиацетон|1, 3-дихидроксиацетон]], кетоза која кореспондира алдози глицералдехиду, је симетричан молекул без стереоцентара. Ознаке -{D}- или -{L}- се дају на основу орјентације асиметричног угљеника који је најдаље од карбонилне групе: у стандардној Фишеровој пројекцији, ако је хидроксилна група на десној стани молекула, то је -{D}- шећер, у супротном случају је -{L}- шећер. „-{D-}-“ и „-{L-}-“ префиксе не треба мешати са „-{d-}-“ или „-{l-}-“, који означавају смер у коме шећер [[Декстроротација и леворотација|ротира]] раван [[Поларизација (таласи)|поларизоване светлости]]. Индикатори „-{d-}-“ и „-{l-}-“ се више не користи у хемији угљених хидрата.<ref>{{cite book|last=Pigman|first=Ward|author2=Horton, D.|title=The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A|editor=Pigman and Horton|edition=2nd|year=1972|publisher=Academic Press|location=San Diego|pages=1–67|chapter=Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides}}</ref>
 
=== Изомеризам прстен-отворени ланац ===
Угљени хидрати су веома значајни за наше здравље, зато нема ни говора о томе да их треба елиминисати из употребе у сврху мршављења! Свакако да је пожељно уносити оптималне количине угљених хидрата, уосталом, као и друге хране, како би се регулисала телесна тежина.
 
Угљени хидрати су нешто без чега нашљудски организам не би могао да опстане., Зашто? Зато што намјер пружајупружа енергију која је неопходна за обављање свих процеса у нашем телу. Угљени хидрати су нарочито битни за здравље мозга, јер мождане ћелије троше много више енергије од осталих [[Ћелија (биологија)|ћелија]] у телу.
 
Влакнаста храна је нарочито
Угљени хидрати су неопходни за преживљавање људског бића. Проценат/количина њихове употребе директно утиче на опште здравље појединца. У неким случајевима угљени хидрати имају још важнију улогу – приликом физичких активности, тачније аеробика.
 
Који угљени хидрати? Процена количине потребних угљених хидрата је често емпиријска.
Стручњаци саветују избегавање великих порција богатих угљеним хидратима пре вежбања. Важно је обратити пажњу на време које је потребно за варење и апсорпцију намирница.
Препоручљиво је да се пре спортске активности конзумирају угљени хидрати са средње-ниским гликемијским индексом. Не треба претеривати са фруктозом која се налази у воћу.