Историја Канаде — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Поправљене везе: Ахенски мир → Ахенски мир (1748) користећи Dab solver |
||
Ред 7:
== Предевропски период ==
[[Датотека:Authentic Viking recreation.jpg|мини|200п|Рестаурирано викиншко насеље у Ланс о Медоуз]]
Археолошка истраживања показују да су људи у северном [[Јукон]]у живели још пре 26.500 година, а у јужном [[Онтарио|Онтарију]] од пре 9.500 година.<ref>{{cite journal| last=Cinq-Mars| first=J.| year=2001| title=On the significance of modified mammoth bones from eastern Beringia| journal=The World of Elephants - International Congress, Rome| url=http://www.cq.rm.cnr.it/elephants2001/pdf/424_428.pdf|format=PDF| accessdate=14. 05. 2006.}}</ref><ref>{{cite web| author=Wright, J.V| publisher=Canadian Museum of Civilization Corporation| url=http://www.civilization.ca/archeo/hnpc/npvol04e.html| title=A History of the Native People of Canada: Early and Middle Archaic Complexes| date = 27. 9. 2001.| accessdate=14. 05. 2006.}}</ref>
И [[Индијанци]] (у Канади се користи термин [[Први народи]]) и [[Ескими]] (Инуити) су живели од лова и риболова. Сваки народ је био организован у одређеним регионима и имао своје културне посебности, које су све биле повезане са природом. И поред тога [[анимизам]] је била главна религија свих домородачких народа.
Ред 21:
=== Колонијално доба ===
[[Датотека:Nouvelle-France map-sr.svg|мини|десно|250п|Северна Америка после Утрехтског мира.]]
Низ од четири интерколонијална рата је избио у периоду од 1689. до 1763. између Енглеске (касније Велике Британије) и Француске. [[Рат краља Вилијама]] (1689—1697) није донео територијалне промене, али их је дошло након [[Рат краљице Ане|Рата краљице Ане]] (1702—1713). Копнени део Нове Шкотске ([[Акадија]], Њуфаундленд и област Хадсоновог залива) је дошао под британску власт по [[Споразум у Утрехту|Утхрехтском миру]] из 1713, а по окончању [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] [[Париски мир (1763)|Париским миром]] (1763) Канада и већи део Нове Француске су предате Великој Британији. Британци су 1745. током [[Рат краља Џорџа|Рата краља Џорџа]] заузели француску тврђаву [[Луизбург]] на острву Кејп Бретон, али су је вратили назад 1748. одредбом [[Ахенски мир (1748)|Ахенског мира]]. По окончању Седмогодишњег рата Париским миром (1763) Канада и већи део Нове Француске су предате Великој Британији.
[[Краљевска објава 1763.|Краљевском објавом]] из [[1763]]. од Нове Француске образована је [[провинција Квебек]], а острво [[Кејп Бретон]] је припојено [[Нова Шкотска|Новој Шкотској]]. Она је такође ограничила језичка и верска права француских насељеника. Године 1769. Острво светог Џона (данас [[Острво Принца Едварда]]) је постало посебна колонија. Да би се спречили сукоби у Квебеку, 1774. године је донет Квебечки закон, који је проширио територију Квебека до Великих језера и долине [[Охајо (река)|Охаја]], а поново су дозвољени [[француски језик]], [[Католичка црква|католичка вера]] и француско грађанско право у Квебеку. Ово је разљутило многе становнике [[тринаест колонија|13 колонија]], што је убрзало [[Америчка револуција|Америчку револуцију]].<ref>{{cite web | author= |publisher= |title= Wars on Our Soil, earliest times to 1885 |accessdate=21. 08. 2006. |url=http://www.civilization.ca/cwm/gallery1/revolution2_e.html}}</ref>Париским миром из 1783. је призната независност [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], којима су припале територије јужно од Великих језера. У Канаду је из Сједињених Држава избегло око 50.000 лојалиста верних Великој Британији.<ref name="moore">{{Cite book |last=Moore|first=Christopher|year=1994 |title=The Loyalist: Revolution Exile Settlement |publisher=McClelland & Stewart |location= Toronto |id=ISBN 0-7710-6093-9}}</ref>, као и њених индијанских савезника попут [[Мохиканци|Мохиканаца]]. [[Њу Брансвик]] је издвојен из Нове Шкотске као део реорганизације насеља лојалиста у канадском приморју. Да би се угодило енглеским лојалистима у Квебеку, новим [[Уставни закон из 1791.|Уставним законом]] Квебек је 1791. подељен на франкофонску [[Доња Канада|Доњу Канаду]] и англофонску [[Горња Канада|Горњу Канаду]], чиме је обемама странама загарантована њихова изабрана законодавна скупштина.
Ред 36:
=== Постконфедерална Канада ===
[[Датотека:Fathers of Confederation LAC c001855.jpg|мини|лево|200п|„Очеви конфедерације“, слика [[Роберт Харис|Роберта Хариса]]]]
После низа уставних конференција, Уставним законом из 1867., такође познатим и као Британски Северноамерички закон, основана је Канадска конфедерација, која је уједињена у један доминион Канада 1. јула 1867. са четири покрајине: [[Онтарио]], [[Квебек]], [[Нова Шкотска]] и [[Њу Брансвик]].<ref>{{Cite book| last=Farthing |first= John |title= Freedom Wears a Crown |location= Toronto |publisher=Kingswood House |year=1957|id = ASIN B0007JC4G2}}</ref>
[[Датотека:Canada provinces evolution 2.gif|мини|250п|Територијални развој Канаде]]
Ред 48:
[[Велика криза]] од 1929. до 1933. је донела економске проблеме целој Канади. Канада је објавила рат [[Трећи рајх|нацистичкој Немачкој]] три дана након што је то урадило Уједињено Краљевство. Канадска војска је играла значајну улогу у борбама на Атлантику, инвазији на Италију, [[десант на Бретању|десанту на Бретању]], [[операција Оверлорд|бици за Нормандију]], ослобођењу Холандије и другим операцијама. У том периоду економија Канаде је доживела нагли развој као резултат војних набавки за Канаду, Уједињено Краљевство, Кину и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. [[Други светски рат]] Канада ја завршила са једном од најбројнијих војски на свету<ref name="stacey">{{Cite book |last=Stacey|first= C.P.| authorlink =C.P. Stacey | title=History of the Canadian Army in the Second World War | publisher = Queen's Printer | year= 1948}}</ref>. Током рата, Канада је постала један од земаља оснивача [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]].
Године 1949. [[Њуфаундленд и Лабрадор]] су се придружили Канадској конфедерацији као десета покрајина. Економски развој је допринео повећању наталитета и имиграције из бројних европских земаља.<ref>{{cite web | author= Harold Troper |publisher= Ontario Institute for Studies in Education |url=http://ceris.metropolis.net/Virtual%20Library/Demographics/troper1/troper1.html |title=History of Immigration to Toronto Since the Second World War: From Toronto 'the Good' to Toronto 'the World in a City' |date=2000-03 |accessdate=19. 05. 2006.}}</ref>
У исто време, у Квебеку су се одвијале дубоке друштвене и економске промене кроз [[Тиха револуција|Тиху револуцију]], што је довело до раста националистичког покрета у овој покрајини<ref name="QR">{{cite web| last=Bélanger| first=Claude |publisher=Marionopolis College, Montreal| url= http://faculty.marianopolis.edu/c.belanger/quebechistory/events/quiet.htm| title= Quiet Revolution| work=Quebec History| date = 3. 8. 2000.| accessdate=2008}}</ref> и радикалнијег [[Фронт за ослобођење Квебека|Фронта за ослобођење Квебека]], чије су акције покренуле [[Октобарска криза|Октобарску кризу]] 1970. Једну деценију касније одржан је неуспешан [[Референдум о независности Квебека 1980.|референдум]] о независности покрајине и међудржавном повезивању с Канадом. Потоњи покушаји [[Споразум код језера Мич|покушаји уставне реформе]] су пропали 1989. Други референдум о независности Квебека одржан је 1995., којим је независност одбијена тесном већином од 50,6% према 49,4%.<ref name="dickinson">{{Cite book| first=John Alexander| last=Dickinson| coauthors=Young, Brian| year=2003| title=A Short History of Quebec| publisher=McGill-Queen's University Press| edition=3rd| location=Montreal|id=ISBN 0-7735-2450-9}}</ref> Врховни суд Канаде је пресудио да би једнострано проглашење независности било неуставно, а у парламенту је усвојен [[Закон о јасноћи]] којим су прецизирани услови договорног напуштања конфедерације.<ref name="dickinson" />
| |||