Крешимир III — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Владар | име = Крешимир III Трпимировић | слика = Europe map 998.PNG | опис_слике = Хрватска око 1000. годи… |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 27:
'''Крешимир III''' ([[Латински језик|латински]]: Cresimir; умро 1030.) је био [[Краљевина Хрватска (средњи век)|хрватски]] краљ из династије [[Трпимировић]]. Владао је од 1000. до 1030. године.
== Биографија ==
Након Стјепанове смрти, Крешимир и Гојислав су почели да организују побуну против свога брата у намери да се домогну престола. Ступају у везе са бугарским царем [[Самуило (цар)|Самуилом]]. Стјепан, њихов отац, је у [[Устанак комитопула|устанку комитопула]] стао на страну [[Византијско царство|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија]]. Византију су у овом рату подржавали и Светослав Суроња и Млетачка република. Светослав је наставио очеву политику. Самуило је 998. године напао Хрватску чиме је отпочео трогодишњи [[Хрватско-бугарски ратови|Хрватско-бугарски рат]]. Самуило заузима читаву [[Далмација (тема)|Далмацију]] коју је од византијског цара добио Светославов отац. Пао је и Задар. Самуило је читаву територију поверио на управу Крешимиру и Гојиславу. Уз његову помоћ, браћа су збацила Светослава и преузела власт у Хрватској.
Око 1015. године Крешимир је добио почасну титулу [[патрикије|патрикија]] од византијског цара, могуће као знак захвалности за његову политику на Балкану. Рат између [[Млетачка република|Млетачке републике]] и Хрватске обновљен је на лето 1018. године када је Крешимир напао млетачке далматинске градове у покушају да поврати изгубљене територије. Градови су затражили помоћ новог дужда, [[Отон Орсеоло|Отона Орсеола]]. Отон је интервенисао на источној обали Јадранског мора и успешно је одбио хрватске нападе. Острва Крк и Раб прешла су под власт млетачког дужда обавезајући се на плаћање данка. Након пораза [[Јован Владислав|Јована Владислава]] пред [[Битка код Драча (1018)|Драчем]] и реокупације Балкана, Василије је својој власти потчинио двојицу браће која су владала Хрватском, како наводи хроничар [[Јован Скилица]]. [[Георгије Кедрин|Кедрен]] такође пише о потчињавању хрватских владара Василију.
[[Василије Бугиано]], византијски [[
Крешимир је умро 1030. године. Наследио га је [[Стјепан I Хрватски|Стјепан]].
== Извори ==
* Ferdo Šišić, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara, 1925, Zagreb. {{page|year=|id=ISBN 86-401-0080-2|pages=}}
* Fine (Jr), John V. A. (2006). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. Ann Arbor: University of Michigan Press.
* Mladen Švab, [http://www.historiografija.hr/hz/1982/HZ_35_5_SVAB.pdf Prilog kritici "kronologije" dijela pripisivanog arhiđakonu goričkomu Ivanu], Historijski zbornik, god. XXXVI pp.
{{s-start}}
{{S-hou|[[Трпимировићи]]||||1030}}
{{s-reg}}
{{Succession box
}}
{{s-end}}
|