Стјепан Држислав — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 28:
 
== Биографија ==
Стјепан Држислав је био син [[MihailoМихаило KrešimirКрешимир II|Михаила Крешимира II]] и његове супруге, [[Јелена од Задра|Јелене од Задра]]. У време смрти свога оца, Стјепан је био малолетан те је од 969. године до своје смрти, 8. октобра 976. године, као регент Хрватске деловала његова мајка, Јелена. Стјепан је подржавао [[Византијско царство|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] у његовој борби против цара [[Самуило (цар)|Самуила]] ([[устанак комитопула]]). Самуило је напао земљу Стјепана и освојио територије између реке Дрине и Босне. Самуило је Држиславу слао и посланике који су преговарали о склапању мира и савеза против Византије. Стјепан их је примио у Клису. Према речима сплитског надбискупа Мартина, Стјепан је 994. године прикупио новац за изградњу цркве Светог Михаила у Солину<ref>Rački: Documenta. стр. 23., 24.</ref>. Византијски цар га је наградио титулом епарха Далмације што му је дало формалну власт над темом [[Далмација (тема)|Далмацијом]]. Од стране архиепископа, Стјепан је 988. године крунисан за краља у Сплиту<ref>Thomas the Archdeacon: Historia Salonitana, caput 13.</ref>. Стјепан је повратио територије у Далмацији које је од Византије изгубио краљ [[Трпимир II]]. Далмација је тада обухватала градове Крк, Осор, Раб, Задар, Трогир и Сплит.
 
[[Млетачка република|Млетачки]] дужд [[Пјетро II Орсеоло]] престао је 996. године да плаћа порез хрватском краљу што је довело до обнове непријатељстава. Стјепан је, заједно са српским племеном [[Неретљани|Неретљана]], обновио и поморске сукобе са млетачким бродовима. На мору није имао успеха. Дужд је одбио његове захтеве за исплату пореза те је рат настављен. Држислав је умро убрзо након тога. Непосредно пред смрт именовао је свог најстаријег сина [[Светослав Суроња|Светослава]] за војводу и савладара. Светослав је по Држиславовој жељи требао наследити престо. Сем Светослава, Стјепан је имао још двојицу синова: [[Крешимир III Трпимировић|Крешимира]] и [[Гојислав Трпимировић|Гојислава]]. Сва тројица су испољила претензије за хрватском круном након очеве смрти.
Ред 83:
{{Succession box
| before=[[Михаило Крешимир II]]
| title = [[Списак хрватских владара|Краљ Хрватске]]
| years=969&ndash;997
| after=[[Светослав Суроња]]|