|
[[Датотека:Frankish Empire 481 to 814-ru.svg|300п|мини|Ободрити на мапи [[Франачко царство|Франачког царства]]]]
{{bez_inlajn_referenci}}
'''Ободрити''', архаично '''[[Бодрићи (западнословенско племе)|Ререги]]'''<ref>{{cite book|chapter=Annalista Saxo|title=Monumenta Germaniae Historica. SS|url=http://daten.digitale-sammlungen.de/bsb00001094/image_621|location=Hannover|publisher=Impensis Bibliopolii Avlici Hahniani|year=1844|edition=VI|pages=609|allpages=842}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.vostlit.info/Texts/rus14/Annalista_Saxo/text1.phtml?id=1313|title=Саксонский анналист. Годы 745—1039|publisher=[[Восточная литература (сайт)|Восточная литература]]|archiveurl=http://www.webcitation.org/67M8pFuB9|archivedate=2012-05-02}}</ref> и '''[[Бодрићи (западнословенско племе)|Бодрићи]]''',<ref>[http://dic.academic.ru/dic.nsf/sie/2229/%D0%91%D0%9E%D0%94%D0%A0%D0%98%D0%A7%D0%98 В. В. Дорошенко. БОДРИЧИ. Советская историческая энциклопедия.]</ref> средњовјековни је племенски савез [[Словени|Словена]], повезан са [[Полапски Словени|Полапским Словенима]]. Подручје на коме се племенски савез налазио била је доњи ток ријеке [[Лаба|Лабе]], запад савременог [[Мекленбург]]а, источни дио [[Шлезвиг-Холштајн]]а и сјеверноисточни дио данашње [[Доња Саксонија|Доње Саксоније]] (област источно од града [[Линебург]]а, [[округ Лихов-Даненберг]]) гдје су живјели [[Дервани]].
{{Прерађивање|||||Историја}}
[[Датотека:Slav-7-8-obrez.png|мини|300п|Бодрићи у 7-8. веку]]
'''Бодрићи''' (такође '''Ободрити''') су били [[словени|словенско]] [[племе]]. По [[Ајнхард]]у, њемачком хроничару 9. века, један део ''Абодрити Predenecenti'', становао је у [[Дакија|Дакији]] уз Дунав и били су суседи [[Бугари]]ма. Држи се да су ''Predenecenti'' [[Браничевци]]. Њихово главно племе, Бодрићи, помиње се на северу, а назив се доводи у везу с именом реке [[Одра|Одре]]. Мисли се, да је [[бодрог (река)|река Бодрог]] у вези с тим племеном и именом. Одметнути од Бугара Ободрити су ступили у везе са [[Људевит Посавски|Људевитом Посавским]] против Франака. [[822]]. скрхан је Људевитов покрет. Браничевци су после тога често мењали господаре, док у 13. веку за време [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] нису постали саставни део [[Србија|Србије]].
'''Бодрог''' ({{јез-мађ|Bodrog}}) је мађарски облик имена [[Словени|словенског]] племена [[Бодрићи]], које су [[Мађари]] затекли у делу [[Панонска низија|Паноније]] у време свог досељавања у ове крајеве.{{чињеница|date=11. 2009.}} Реч „Бодрог“ значајна је по томе што је од ње настало име за некадашњу [[Краљевина Угарска|угарску]] [[Бачко-бодрошка жупанија|Бач-Бодрошку жупанију]] са средиштем у [[Сомбор]]у. Ова жупанија била је једна од жупанија са знатним [[Срби|српским становништвом]], а данас је њен већи део у оквиру граница Србије (АП [[Војводина]]).
== Етимологија ==
У Топографији Угарске (''Topographia Magni regni Hungarie'') из 1750. године каже се да су Бодрићи по мишљењу неких названи касније Срби (''Serbulijani, Serbli i Serblii''). Српски историчар [[Константин Николајевић]] их сматра [[Срби|српским]] племеном и наводи да су још [[552]]. год. «Србљи-Бодрице и [[Словенци]]» опустошили [[Илирик]] «уговоривши са [[Гепиди]]ма слободан пролаз кроз њихову земљу и превоз преко Дунава»...
Етноним Ободрити (од-одрити) повезан је са ријеком [[Одра|Одром]].<ref>[http://cultoboz.ru/2010-10-19-14-51-50/55-2010-10-19-14-53-10/328--v-viii-2-?start=2 История славян в V—VIII веках]</ref>
== Историја ==
== Кнежеви и краљеви Бодрића ==
Од 7. до 12. вијека племенски савез Ободрити је био федерална унија [[Бодрићи (западнословенско племе)|Бодрића]], [[Варги|Варга]], [[Полаби|Полаба]], [[Глињани|Глињана]], [[Смолинци|Смолинаца]], [[Варни|Варна]] и Дервана. Највећу град племенског савеза је био [[Рерик (насеље)|Рерик]], на обали Балктичког мора. Други центри су били [[Олденбург ин Холштајн|Старгард]], [[Либек|Љљубице]], [[Мекленбург|Велеград]], [[Варнов (град)|Варнов]], [[Шверин|Зверин]], Илово и [[Добин ам Зе|Добин]] (у околини [[Визмар]]а).
* Радагаст — до [[664|664.]]
* Вишеслав — до [[700|700.]]
* Оритберт I — до [[724|724.]]
* Оритберт II — до [[747|747.]]
* Вишан (Вицислав) — до [[795|795.]] или [[798|798.]]
* Дражко (Драговид) — [[790|790.]] — [[809|809.]]
* Славомир — око 809.—[[820|820.]]
* Чедраг (Челодраг) — [[821|821.]]—[[830|830.]]
* Гостомисл (Годемисл) — 830.—[[844|844.]]
* Добемисл — 844.—[[861|861.]]
* Мистивој I — 861.—[[869|869.]]
* Оритберт III — 869.—[[888|888.]]
* Вишеслав — [[890|890.]] — [[930|930.]]
* Билунг — после [[934|934.]]—[[983|983.]]
* Мечислав — 983—1018.
* Мистивој II — око 1018—1025.
* Прибигнев (Удо) — 1025.
* Ратибор — 1025—1043.
* Готшалк (Годшалк, Годеслав, Годлеиб) — [[1040]]. — [[1067]].
* Будивој (Бутуј) — [[1066]].—1067.
* Круто — 1067—1090.
* Генрик [[1096]].—[[1122]].
* Кнуд Лавард
* Сватополк — [[1120]]. — [[1135]].
* Прибислав I — [[1130]]. — [[1146]].
* Никлот (Николот) — 1130—1160.
* Прибислав II — 1160—1178.
== ЛитератураВиди још ==
* [[Полапски Словени]]
* Л. Нидерле, Слованске старожитности, II. 1. 418—20.
== Референце ==
== Спољашње везе ==
{{reflist|2}}
* [http://historic.ru/books/item/f00/s00/z0000056/st056.shtml ОБОДРИТЫ, ЛЮТИЧИ, РУЯНЕ]
* [http://cultoboz.ru/2010-10-19-14-51-50/55-2010-10-19-14-53-10/328--v-viii-2-?start=2 История славян в V - VIII веках. Т. 2. Аварика. - ГЛАВА ВТОРАЯ. СЛАВЯНЕ ПОСЛЕ ПРИХОДА АВАР]
{{Словенска племена}}
[[Категорија:Полапски Словени]]
[[Категорија:Словенска племена]]
[[Категорија:Српска племена]]
| 
