Читаоница у Лозници — разлика између измена

нема резимеа измене
 
 
'''Читаоница у Лозници''' је основана 20. августа [[1868]]. године у [[Лозница|Лозници]], под називом ''Друштво Подринске слоге''. Оснивач Читаонице је дружина (друштво) ''Подринска слога''. Циљ друштва је био да ради на културно просветном и привредном пољу не само у [[Лозница|Лозници]] него и у целом [[Подриње (регија)|Подрињу]].<ref name="вук">{{cite journal|title=Друштво "Караџић" ће ускоро завршити Дом културе|journal=Правда|date=15.04.1937.|page=19|accessdate=13. 4. 2017}}</ref> Ова читаоница је испуњавала све обавезе и одговарала на расписе министарства као и друге грађанске читаонице.<ref>{{cite book|last1=Ковијанић|first1=Гаврило|title=Трагом читалишта у Србији|year=1986|publisher=Народна књига|location=Београд|accessdate=10. 4. 2017|pages=169-183}}</ref>
 
== Историјат ==
Читаоница у Лозници није била самостална, већ је радила као део дружине Подринска слога. Дружина се састојала од 143 чланова који су истовремено били и чланови читаонице. Била је једна од најјачих дружина у предратној [[Србија|Србији]]. [[Вук Караџић]] је друштву за живота поклонио своје књиге за читаоницу.<ref name="вук" /> Новац од чланарине за Дружину коришћен је за набавку књига и периодике за читаоницу.<ref name="читал">{{cite book|last1=Стаматовић|first1=Десанка|title=Читалишта у Србији у XIX веку|year=2011|publisher=Градска библиотека|location=Панчево|pages=218-219}}</ref>
 
== Периодика ==
 
== Читаоница данас ==
Читаоница у Лозници као део друштва „Подрињска слога“, уништена је за време [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Данас је то библиотека „Вук Караџић“, налази се у улици [[Свети Сава|Светог Саве]] и има дуг историјат.<ref>{{cite web|title=Библиотека Вука Караџић|url=http://www.loznica.rs/OpstinaLoznica-Biblioteka-Vuka-Karad%C5%BEi%C4%87_139_|website=Лозница лидер западне Србије|accessdate=13. 4. 2017}}</ref>
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* СПОМЕНИЧКОСпоменичко наслеђе Колубарског и Мачванског округа / [аутори текстова Драган Стаменић ... [и др.] ; фотографије Милан Марковић, Тихомир Дражић, Драган Стаменић]. - Ваљево : Завод за заштиту споменика културе "Ваљево", 2006 (Ваљево : Ваљево принт).
 
== Спољашње везе ==
15

измена