Клинасто писмо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Нема описа измене
Ред 1:
{{Кутијица за писмо
| назив = Клинасто писмо
| тип = [[древно писмо]]
| језици =
| време = IV миленијум п. н. е.
| сестре =
| пример = Cuneiform inscriptions, Stela of Iddi-Sin, king of Simurrum..JPG
}}
[[Датотека:Cuneiform script2.jpg|мини|Плоча са клинастим писмом]]
'''Клинасто писмо''' или '''клинопис''' је један од најранијих [[писмо|писама]]. Створили су га [[Сумер]]ци у касном 4. миленијуму п. н. е., као систем [[пиктограм]]а. Временом, пиктограми су поједностављени и постали апстрактни.
Линија 16 ⟶ 24:
== Сумерци и њихова култура ==
 
Ово писмо има корене у сликовном писму Сумераца. Клинастим писмом су се служили многи народи: [[Сумер|Сумерци]], [[Вавилон|Вавилонци]], [[Елам|Еламити]], [[Хетити]], [[Асирци]], [[Хурити|Хуријци]], [[Угарит|Угарићани]], [[Персијанци]], [[Арамејци]].<ref>{{cite book|last1=Abraham|first1=Hendrik Jagersma|title=A descriptive grammar of Sumerian|date=1955.|page=776|url=https://openaccess.leidenuniv.nl/bitstream/handle/1887/16107/Binnenwerk-jagersma.pdf?sequence=2|accessdate=10. 4. 2017}}</ref>
 
Рачуна се да је њихова култура трајала и деловала бар 3000 година. То је најстарији цивилизован народ [[Блиски исток|Блиског Истокаистока]].
У Хелмотовој ПовијестиИсторија свијестасвета, објављеној [[1913.]] године још стоји реченица : „ Повијест„Повијест Сумерана нам није нам позната.“ То данас више није тачно. У међувремену су археолози успели унети нештода светларасветле историју тог народа.
Народи класичног старог века наводно ништа нису знали о Сумерцима. Ни Херодот их не спомиње. Први је Беросус, научник који је живео у Вавилону [[250.]] године пре новен. ерее. изнео неке легенде о њима.
 
Још у 19. веку истраживачи нису знали одгонетнути њихово клинасто писмо. Хамбуршки филолог [[Георг Фридрих Гротефенд]] ([[1775.]] - [[1853.]]) први је успео да одгонетне њихове писмене знакове. Његов рад је допунио научник Јулиус Оперт ([[1825.]]- [[1905.]]) по налогу француске владе.
Енглес Равилсон, дипломата у Персији и археолог из хобија успео је да дешифрује једну плочу , на којој је био истовремено угравиран и вавилонски превод. Прошло је више година док су стручњаци успели у потпуности прочитати то писмо, које је имало више од 500 знакова, и које је било урезано посебном врстом писаљке.
 
Време му није могло ништа. Сачувало се на глиненим плочицама, које су нађене у великом броју, јер је у међуречју било много глине.<ref>{{cite book|last1=Nojbert|first1=Oto|title=Tutankhamon : kralj u zlatnim kovčezima|date=1977|publisher=Zagreb : Stvarnost, [1977]|accessdate=10. 4. 2017}}{{COBISS|ID=56650508}}</ref><ref name="Фуруновић">{{cite book|last1=Фуруновић|first1=Драгутин|title=Историја и естетика књиге|date=1999.|publisher=Београд|page=174-184}}</ref>
Линија 29 ⟶ 37:
== Прибор и начин писања ==
 
Знакови су се утискивали у плочице од влажне глине уз помоћу тробридног штапића. Након тога су се плочице од глине пекле.
Тим писмом су исписани касније и други споменици од тврдог материјала: базалта, злата, сребра и др.
Троструком писаљком од дрвета, кости или од метала утискивала су се у глини четири основна знака: клин, угао, стрелица. Међусобним повезивањем ова четири основна знака добило сепреко 500 писмених знакова.<ref name="Фуруновић" />
 
== Значај клинатогклинастог писма ==
 
Ти клинасти записи којих има више врста приповедају нам много тога о историји Истока. И најзаосталијиНајзаосталији народи имају свој језик, али писмо имају само они који су културно развијени. Нађена су ова писма: хетитско, старокретско, староперсијско,, мероитско, сумерско, феничанско, хебрејско, јерменско, сиријско, арапско, грчко и коптско. Сва су дешифрована,што је огроман научни подухват. У тим писмима лежи кључ за познавање старе оријенталне историје.
 
У Истамбулском музеју антике, на хиљаде клинастих записа и данас чека да буду одгонетнути. На пример дешифрована је стела са законима вавилонског владара Хамурабија који је живео око [[2000.]] године пре н. е. Дуго је сматран првим законодавцем малоазијских држава, али су ископавањима из [[1949.]] године пронађени још старији закони. Године [[1951]], професор Крамер са Филаделфијског универзитета, специјалист за сумерску књижевност дешифровао је документ из 2050.године пре н. е. Реч је о указу краља Урнамуа. Он је изградио много храмова од којих и данас постоји степенаст торањ у граду Уру. Из дешифроваих плочица се види да су Урнамуови знакови – а нађено их је више у супротности са Хамурабијевим законом, којима је принцип „око за око , зуб за зуб“. У запису ТiglatТиглат-PileseraПлисера I ([[1116.]]-[[1101.]]) нађено је писмо које описује појединости једне војне акције. Превод гласи: „ Прогонио„Прогонио сам шездесет краљева земаља Наири, заједно са њиховим савезницима, све до горњег мора ( сланог висинског језера Ван). Освојио сам њихове градове и однео сву њихову имовину. Градове сам опустошио и спалио и претворио у рушевине. Велика стада стоке одвео сам. Заробио сам све краљеве земаља Наири. Према њима сам имао милости и поштедео им живот...“ И различити други клинасти записи дају одличан увид у живот старог Вавилона, асира и краљевства Хетита.
 
Познати су готово сви њихови краљеви и трајање њихових династија, готово сва њихова дела и недела због којих су пропали. Из древних записа Сумераца види се види да су и код Сумерацањих постојале велике класне разлике и да је живот сиромашних био јако тежак.
Познато је име једног краља реформатора, Урукагине из Лагаша, који је владао око 2900.година пре н. е. На глиненој плочи нађен је један од његових указа „ Високи„Високи свештеник не сме ући у врт неке сиромашне мајке да за себе на име пореза однесеузме водевоће, јер је то крађа.“
Године 2897.пре н.е упао је неки Лугал-Загиси у сумерску државу, освојио град Лагаш, свргнуо краља Урукагина, разорио храмове и божанске кипове, убијао и пљачкао.
 
Сумерски пресник ДингирадануДингирадаму, жалио се тада: „чак„Чак су нам и краља освуклиодвукли из храма. Господарице мојега града кад ћеш се вратити и поново нам подарити мир.“ Под владаром Гудеом (око 2600.године п.н.е) земља Сумерана поново је оживела. На његовом гробном камену стоји: „ За„За твоје је владавине слушкиња била равноправна с господарицом. Роб је смео ходати крај господара, слаби би се смели одморити код јаких.“ На глиненим плочицама је написана и „књига“, „Еп„[[Еп о Глилгамешу“Гилгамешу]]“, вавилонском јунаку. Приповеда о очајничким покушајима људске врсте да освоји време и победи смрт. Гилгамеш, краљ и ратник Вавилона, сломљен је смрћу најбољег пријатеља, и креће у авантуруавантуре које сликовито предочавају и [[Херкул|Херкула]] и [[Одисеј|Одисеја]]. Његов циљ је да пронађе смисао живота а не само да итдржииздржи искушења. Еп о гилгамешуГилгамешу је феномен јер се верзије о њему протежу на период од 1500 година између 2100. и [[600.]] године п.н.е За човечанство би био велики губитак да он није сачуван и дешифрован, јер приче о Гилгамешу чине еп о целокупној цивилизацији.<ref name="Фуруновић" />
 
== Референце ==