Клинасто писмо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Кутијица за писмо
| назив = Клинасто писмо
| тип = [[древно писмо]]
| језици =
| време = IV миленијум п. н. е.
| сестре =
| пример = Cuneiform inscriptions, Stela of Iddi-Sin, king of Simurrum..JPG
}}
[[Датотека:Cuneiform script2.jpg|мини|Плоча са клинастим писмом]]
'''Клинасто писмо''' или '''клинопис''' је један од најранијих [[писмо|писама]]. Створили су га [[Сумер]]ци у касном 4. миленијуму п. н. е., као систем [[пиктограм]]а. Временом, пиктограми су поједностављени и постали апстрактни.
Линија 16 ⟶ 24:
== Сумерци и њихова култура ==
Ово писмо има корене у сликовном писму Сумераца. Клинастим писмом су се служили многи народи:
Рачуна се да је њихова култура трајала и деловала бар 3000 година. То је најстарији цивилизован народ [[Блиски исток|Блиског
У Хелмотовој
Народи класичног старог века наводно ништа нису знали о Сумерцима. Ни Херодот их не спомиње. Први је Беросус, научник који је живео у Вавилону [[250.]] године пре
Још у 19. веку истраживачи нису знали одгонетнути њихово клинасто писмо. Хамбуршки филолог [[Георг Фридрих Гротефенд]] ([[1775.]] - [[1853.]]) први је успео да одгонетне њихове писмене знакове. Његов рад је допунио научник Јулиус Оперт ([[1825.]]- [[1905.]]) по налогу француске владе.
Енглес Равилсон, дипломата у Персији и археолог из хобија успео је да дешифрује једну плочу
Време му није могло ништа. Сачувало се на глиненим плочицама, које су нађене у великом броју, јер је у међуречју било много глине.<ref>{{cite book|last1=Nojbert|first1=Oto|title=Tutankhamon : kralj u zlatnim kovčezima|date=1977|publisher=Zagreb : Stvarnost, [1977]|accessdate=10. 4. 2017}}{{COBISS|ID=56650508}}</ref><ref name="Фуруновић">{{cite book|last1=Фуруновић|first1=Драгутин|title=Историја и естетика књиге|date=1999.|publisher=Београд|page=174-184}}</ref>
Линија 29 ⟶ 37:
== Прибор и начин писања ==
Знакови су се утискивали у плочице од влажне глине
Тим писмом су исписани касније и други споменици од тврдог материјала: базалта, злата, сребра и др.
Троструком писаљком од дрвета, кости или од метала утискивала су се у глини четири основна знака: клин, угао, стрелица. Међусобним повезивањем ова четири основна знака добило сепреко 500 писмених знакова.<ref name="Фуруновић" />
== Значај
У Истамбулском музеју антике, на хиљаде клинастих записа и данас чека да буду одгонетнути. На пример дешифрована је стела са законима вавилонског владара Хамурабија који је живео око [[2000.]] године пре н. е. Дуго је сматран првим законодавцем малоазијских држава, али су ископавањима из [[1949.]] године пронађени још старији закони. Године [[1951]], професор Крамер са Филаделфијског универзитета, специјалист за сумерску књижевност дешифровао је документ из 2050.године пре н. е. Реч је о указу краља Урнамуа. Он је изградио много храмова од којих и данас постоји степенаст торањ у граду Уру. Из дешифроваих плочица се види да су Урнамуови знакови – а нађено их је више у супротности са Хамурабијевим законом, којима је принцип „око за око , зуб за зуб“. У запису
Познати су готово сви њихови краљеви и трајање њихових династија, готово сва њихова дела и недела због којих су пропали. Из древних записа Сумераца види се
Познато је име једног краља реформатора, Урукагине из Лагаша, који је владао око 2900.година пре н. е. На глиненој плочи нађен је један од његових указа
Године 2897.пре н.е упао је неки Лугал-Загиси у сумерску државу, освојио град Лагаш, свргнуо краља Урукагина, разорио храмове и божанске кипове, убијао и пљачкао.
Сумерски пресник
== Референце ==
| |||