Википедија

Рабош — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Елементарна математика помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Рабош''' или '''роваш''' је средство за споразумевање које налазимо код најстаријих народа света ([[Германи]], [[Скити]], [[Скандинавци]], [[Монголи]], [[Словени]], [[Кинези]], [[Египћани]] и други стари народи), а примитивна племена у [[Кина|Кини]], [[Африка|Африци]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Монголија|Монголији]] га и дан данас користе.<ref name="Lunde">{{cite web|last1=Lunde|first1=Ken|title=Proposal to encode five ideographic tally marks|url=http://www.unicode.org/L2/L2016/16046-ideo-tally-marks.pdf|accessdate=13. 4. 2017}}</ref>
Представљају комадиће дрвета разних облика, дужине 20цм до 1м, на којима се урезују ознаке налик цртицама, математичког карактера.<ref name="рабос">{{cite journal|last1=Отић|first1=Бора|title=Рабош|journal=Дневник|date=2012|volume=23615|pages=8-9}}{{COBISS|ID=276222727}}</ref> Бележили су се дуговања, месеци, године, празници.<ref name="Историја">{{citeCite book|last1=Фуруновић|first1=Драгутин|title=Историја и естетика књиге 1|date=1999.|location=Београд|pagepages=154-155}}</ref>
[[Датотека:Carved reindeer antler with tally marks (4697848661).jpg|мини|Рабош]]
== Начини коришћења ==
[[Датотека:Tally marks.svg|мини|Пример рабоша из Европе]]
Рабоши су највише коришћени у пекарама или у трговини на следећи начин: најчешће се користио штап, дужине 30 до 60цм, би се расцепио уздуж, до три четвртине дужине, тако да се последња четвртина не расцепљује. Дужи део расцепљеног штапа назива се квочка, и он углавном остане код особе која даје нешто на дуг, а краћи део, који није расцепљен, назива се пиле и део је који припада оном који узима дуг. Када муштерија узме неки производ на вересију, предаје своје пиле продавцу, а продавац га прислони уз своју квочку и на њему направи зарезе, односно број производа колико муштерија узима. Квочка и пиле се спајају приликом обрачуна и морају да се подударају. Када се дуг исплати, квочка и пиле се ломе и бацају у ватру.<ref name="Историја" />
 
== Рабош календар ==
Спомињу се и рабоши календари у делу [[Робинзон Крусо]],аутора [[Данијел Дефо|Данијела Дефоа]]. Први пут се појављују у [[Лондон]]у [[1719.]]. године, а код нас [[1796.]]. године.<ref name="Историја" />
=== Верски празници ===
На дрвеним календарима су бележени верски и други празници. Знаком + би се бележили недеља и празник, а правом цртом (|) дан без празника. Пример календара је календар Милована Гавација из [[1930.]]. године који се данас чува у Етнографском музеју у [[Загреб]]у.
=== Рабоши у германском језичком подручју ===
У германском пордучју су раширени посебни облици рабоша(holz-kalendari), сродни календарима-рабошима. Најстарији је сачуван у Државном етнографском музеју у [[Берлин]]у који потиче из [[1441.]]. године.<ref name="Историја" />
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Фуруновић|first1=Драгутин|title=Историја и естетика књиге 1|date=1999.|location=Београд|pages=154-155}}
# Rovaši : zbirka Slovenskega etnografskega muzeja = Tally sticks : the collection of the Slovene Ethnographic Museum / Nena Židov ; [prevod Franc Smrke ; fotografije - katalog Marko Habič ; risbe Darja Klančar]. - Ljubljana : Slovenski etnografski muzej = Slovene Ethnographic Museum, 2010
# Рабош / Бранко Брђанин Бајовић. - Бања Лука : Службени гласник Републике Српске, 2003
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рабош”