F-16 фајтинг фалкон — разлика између измена

'''-{F-16}- фајтинг фалкон''' ({{јез-енг|F-16 Fighting Falcon}}) је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] вишенаменски [[ловачки авион]], са једним [[Турбомлазни мотор|турбомлазним мотором]]. Развила га је корпорација [[Џенерал дајнамикс]], за потребе [[Америчко ратно ваздухопловство|америчког ратног ваздухопловства]]. Замишљен је као лаки, дневни ловац, а временом је трансформисан у успешни вишенаменски масовни борбени авион. У првој варијанти је био развијен на нивоу [[Млазни ловац треће генерације|3. генерације]], а кроз каснији развој је постигнута [[Млазни ловац четврте генерације|четврта]]. У ствари, започет је као експериментални програм, а доживео је масовну серијску производњу, борбеног авиона мултинационалног значаја. Произведено је око 4.500 примерака, почевши од доношења одлуке [[1976]]. године, о серијској производњи и увођењу у оперативну употребу, све до данас. Производња ће се наставити за инострано тржиште и после интереса [[Америчко ратно ваздухопловство|Америчког ратног ваздухопловства]], претпоставља се, све до 2017. године.<ref name="Downside of Dominance?">{{cite web|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/12/16/AR2007121601522.html|title=Downside of Dominance?| quote =Downside of Dominance?|author last=Rosenwald|first=Michael S. Rosenwald| date = 17. 12. 2007| format = |publisher=washingtonpost| location = | language = енглеском |accessdate = 5. 3. 2015.}}</ref>

-{F-16}- фајтинг фалкон, поред у америчком, налази се још у [[ваздухопловство|ваздухопловствима]] 25 других држава. Без обзира што је први лет направио пре 38 година, -{F-16}- фајтинг фалкон је још увек веома конкурентан на светском тржишту борбених авиона.<ref name="Downside of Dominance?"/><ref name="F-16 FIGHTING FALCON">{{cite web|url=http://archive.is/NGJ2#selection-451.7-451.16|title=F-16 FIGHTING FALCON| quote =F-16 FIGHTING FALCON|author = | date =21. 5. 2012| format = |publisher=archive| location = | language = енглеском |accessdate = 5. 3. 2015.}}</ref><ref name="Lockheed Martin Corporation History">{{cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/lockheed-martin-corporation-history/|title=Lockheed Martin Corporation History| quote =Lockheed Martin Corporation History|author = | date =| format = |publisher=fundinguniverse| location = | language = енглеском |accessdate = 15. 3. 2015.}}</ref><ref name="F-16 Fighting Falcon, F16, or Viper?">{{cite web|url=http://www.f-16.net/articles_article10.html|title=F-16 Fighting Falcon, F16, or Viper?| quote =F-16 Fighting Falcon, F16, or Viper?|author last=Stefaan Vanhastel |first=Stefaan| date =| format = |publisher=f-16| location = | language = енглеском |accessdate = 15. 3. 2015.}}</ref><ref name="Аеро80">{{cite journal

| pages= 8–13

Искуства у локалним ратовима показала су потребу за супериорним [[Ловачки авион|ловачким авионима]] и за великом обученошћу [[пилот]]а, у борби у ваздушном простору. На основу тога искуства у [[Америчко ратно ваздухопловство|америчком ваздухопловству]], развијен је математички модел потребне енергије за супериорну покретљивост и за постизање врхунских осталих перформанси [[Ловачки авион|ловца]] у ваздушној борби. Студије су показале да лаки ловац треба бити мале [[Маса|масе]], малог [[Аеродинамички отпор|отпора]], малог радарског и ''IC'' одраза, са погоном великог потиска, а резултат свега тога је жељена предност у покретљивости, убрзању авиона и мали извор за [[сензор]]е противника. Такође је закључено, [[1965]]. године, да ловачке ескадриле треба да буду комбиновано опремљене, са лаким и са већим ловцима. Дефиницији лаког новог ловца, допринела је и чињеница што амерички авион [[F-4 Фантом]] није добро пролазио у ваздушној борби у [[Вијетнам]]у, са [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетским]] лаким ловцима.{{Напомена|Иницијатори, покретачи и аутори идеје и студије о концепцији новог ловца, били су пробни пилот Џон Бојд ({{јез-енг|John Boyd}}) и ваздухопловни систем инжењер Пјер Спреј ({{јез-фр|Pierre Sprey}}). После добијања подршке, оформљен је и већи тим, који је радио на овој студији и дефиницији тактичко-техничких захтева за развој ''лаког ловца''. Чињеница, да ниједан постојећи амерички тип авиона није био у стању да се суочи са условима ваздушне борбе са совјетским лаким ловцима и што су због тога губили премоћ у ваздушном простору Вијетнама, била је најјача аргументација за ову идеју и студију. Комбиновано опремање ловачких ескадрила, са лаким и са сложенијим и тежим ловцима, практиковали су и [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјети]] / [[Русија|руси]], са авионима [[МиГ-29]] и [[Сухој Су-27|Су-27]], а Американци са -{F-16}- и [[F-15 игл]].<ref name="F-16 Origins">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avf16_1.html|title=F-16 Origins| quote =F-16 Origins|author last=greg goebel |first=greg| date =1. 3. 2014| format = |publisher=airvectors| location = | language = енглеском |accessdate = 15. 3. 2015.}}</ref>}}

Током развоја, смањени су техничко-технолошки ризици, трошкови производње и експлоатације, мања је технолошка припрема. Програм надоградње -{F-16}-, текао је у неколико фаза. Све у свему, остварен је процес бржег увођења нових могућности и [[технологија]], са нижим трошковима, као и са смањеним ризицима у односу на традиционалне прилазе. Са флексибилном надоградњом, продужио се живот серијској производњи -{F-16}- и у 21. веку.<ref name="F-16 Origins"/><ref name="F-16 Variants">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avf16_2.html|title=F-16 Variants| quote =F-16 Variants|last=goebelGoebel|first=gregGreg| date = 1. 3. 2014| format = |publisher=airvectors| location = | language = енглеском |accessdate = 17. 3. 2015.}}</ref><ref name="F-16 Fighting Falcon – History">{{cite web|url=http://www.globalsecurity.org/military/systems/aircraft/f-16-history.htm|title=F-16 Fighting Falcon – History| quote =F-16 Fighting Falcon – History|author = | date =| format = |publisher=globalsecurity| location = | language = енглеском |accessdate = 17. 3. 2015.}}</ref>

-{F-16}- фајтинг фалкон је једномоторни надзвучни вишенаменски тактички [[борбени авион]]. Пројектован је као тактичко-технички и економски рационални борбени авион, способан за извршавање различитих задатака, са сталном борбеном спремношћу. Много је мањи и лакши авион, од својих претходника, али у његовој концепцији је примењена савремена [[аеродинамика]] и системи опреме и њихов принцип интеграције. -{F-16}- је први серијски авион са [[Систем команди лета авиона|електричним командама лета]] и са смањеном резервом уздужне статичке стабилности, што му заједно са осталим аеродинамчким решењима и малом масом обезбеђује високе маневарске карактеристике, са дуготрајним одржањем високог [[Фактор аеродинамичког оптерећења|фактора аеродинамичког оптерећења]], до <big>-{n}-</big> = 9 (<big>a_z</big> = 9<big>-{g}-</big>) и са могућношћу достизања високе максималне брзине, која је еквавилентна [[Махов број|М]] = 2+. Аеродинамику му посебно карактерише прелаз крило-труп и издужење тога предњег дела прелаза у „стрејк”, који је и горња настрешница за карактеристичан подтрупни [[уводник ваздуха]] (доња слика).

Основа за смањење и оптимизацију величине резерве стабилности, по критеријуму доброг маневра у широј анвелопи лета авиона -{F-16}- фајтинг фалкон, јесу његове четвороканалне [[Систем команди лета авиона|електричне команде лета]]. Са њиховом функцијом, спречава се тенденција ''бежања'' авиона са номиналне контролисане путање лета, при негативној и недовољној резерви статичке стабилности. Електричне команде лета прихвате изражену жељу пилота, преко померања палице / педала и поставе командне површине у одговарајућу позицију, али истовремено се брзо мере сви параметри лета, са [[сензор]]има. Рачунар упоређује жељене и измерене вредности параметара лета и брзо одређује и задаје корекцију, у смеру смањења разлике на нулу. Тај процес се одвија на основу неколико хиљада измерених одступања вредности остварених од жељених параметара лета, које [[систем]] брзо обради и на основу чега коригује командни сигнал отклона површина за управљање авионом. Закони тога управљања су оптимизирани, у [[софтвер]]у [[систем команди лета авиона|система команди лета авиона]] -{F-16}-. Електричне команде лета -{F-16}-, у своме менију могућности, садрже и низ ограничења за управљање око све три осе и управљања са растом [[узгон]]а, за безбедан лет авиона у оквиру његове експлоатационе анвелопе. За авион -{F-16}- праг ограничења је за нападни угао од 25° и [[фактор аеродинамичког оптерећења]] -{<big>n</big>}- = 9 односно убрзање <big>a_z</big> = 9<big>-{g}-</big>.

Двокоморне хидрауличке покретаче командних површина напајају два равноправна [[Хидраулички систем авиона|хидросистема]] и један помоћни.<ref name="Аеро80"/><ref name="F-16 Origins"/><ref name="Technology and Computer Evolution">{{cite web|url=http://www.cse.dmu.ac.uk/~bb/Teaching/ComputerSystems/Technology&Evolution/Technology&Evolution.htm|title=Technology and Computer Evolution| quote =Technology and Computer Evolution|last=Bramer|first=Brian| date =| format = |publisher=cse.dmu.ac| location = | language = енглеском |accessdate = 17. 3. 2015. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080614021944/http://www.cse.dmu.ac.uk/~bb/Teaching/ComputerSystems/Technology&Evolution/Technology&Evolution.htm |archivedate=14. 6. 2008. |deadurl=yes}}</ref>

-{F-16}- фајтинг фалкон је први серијски авион у коме се користи ''заваљено'' [[Избациво седиште|седиште пилота]], са могућношћу катапултирања на нултој [[Брзина|брзини]] и на нултој [[Висина лета|висини]]. Ефекат ''заваљености'' седишта је остварен са повећањем његовог нагиба, уназад на 30°, за разлику од ранијих стандардних решења са 13-15°. Ово је урађено због лакшег пилотовог подношења инерцијалних оптерећења, на убрзањима у маневру и од 9<big>-{g}-</big>.

Пилот добија детаљне информације из мулти-функционалног приказивача ({{јез-ен|multi-function displays (MFD)}}), о лету авиона и о статусу његових система. Он приказује радарску слику, мапирање, важне информације о [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотору]], [[стајни трап ваздухоплова|стајним органима]], линијама подвешавања спољних терета, количини горива и статусу оружја. У почетку, -{F-16A/B}- је имао само једну црно-белу катодну цев, која је служила као екран приказивача информација са различитим традиционалним симболима. То је замењено са приказивањем у боји, на бази течних кристала, на партијама производње 50/52, а у партији 60 уведена су у функцију три приказивача. Са програмирањем и изменом боја и системом слика у слици, могуће је симулирати пуну тактичку ситуацију на екрану, на покретној мапи.<ref name="F-16 Origins"/><ref name="F-16 Variants"/><ref name="F-16 Fighting Falcon">{{cite web|url=http://fas.org/man/dod-101/sys/ac/f-16.htm|title=F-16 Fighting Falcon| quote =F-16 Fighting Falcon|author = | date =| format = |publisher=fas| location = | language = енглеском |accessdate = 17. 3. 2015.}}</ref><ref name="taken from the cockpit of an F-16 launching a Sidewinder missile">{{cite web|url=http://theaviationist.com/2014/03/03/rdaf-missile-selfie/|title=taken from the cockpit of an F-16 launching a Sidewinder missile| quote =taken from the cockpit of an F-16 launching a Sidewinder missile|last=Cenciotti|first=David| date =| format = |publisher=theaviationist| location = | language = енглеском |accessdate = 17. 3. 2015.}}</ref><ref name="AN/APG-80 F-16 AESA Radar">{{cite web|url=http://www.northropgrumman.com/Capabilities/anapg80aesaradar/Pages/default.aspx|title=AN/APG-80 F-16 AESA Radar| quote =AN/APG-80 F-16 AESA Radar|author = | date =| format = |publisher=northropgrumman| location = | language = енглеском |accessdate = 17. 3. 2015.}}</ref><ref name="F-16E/F BLOCK 60 / F-16V">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avf16_2.html#m5|title=F-16E/F BLOCK 60 / F-16V| quote =F-16E/F BLOCK 60 / F-16V|last=goebelGoebel|first=gregGreg| date = 1. 3. 2014| format = |publisher=airvectors| location = | language = енглеском |accessdate = 17. 3. 2015.}}</ref><ref name="F-16E/F block 60 – Structure & Avionics">{{cite web|url=http://www.f-16.net/f-16_versions_article10.html|title=F-16E/F block 60 – Structure & Avionics| quote =F-16E/F block 60 – Structure & Avionics|author = | date =| format = |publisher=f-16| location = | language = енглеском |accessdate = 17. 3. 2015.}}</ref>

| 106,0&nbsp; kN

| 106,0&nbsp; kN

| 106,0&nbsp; kN

| 106,0&nbsp; kN

| 106,0&nbsp; kN

| 105,7&nbsp; kN

| 128,9&nbsp; kN

| 105,7&nbsp; kN

| 128,9&nbsp; kN

| 105,7&nbsp; kN

| 131,6&nbsp; kN

| 129,4&nbsp; kN

| 144,6&nbsp; kN

У [[децембар|децембру]] [[1988]]. године, авион је добио назив -{F-CK}--1 чинг куо, у коме је и име њиховог преминулог председника Чјанг Чинг Куа. Први, од четири [[прототип]]а (3 једноседа и 1 двосед), полетео је [[28. мај]]а [[1989]]. године. Укупно је произведено 130 авиона -{F-CK}--1 чинг куо (102 једноседа и 28 двоседа) у временском раздобљу од [[1994]]-[[2000]]. године.<ref name="AIDC CHING KUO INDIGENOUS FIGHTER">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avf16_4.html#m1|title=AIDC CHING KUO INDIGENOUS FIGHTER| quote =AIDC CHING KUO INDIGENOUS FIGHTER|last=goebelGoebel|first=gregGreg| date = 1. 3. 2014| format = |publisher=airvectors| location = | language = енглеском |accessdate = 21. 3. 2015.}}</ref><ref name="Ching-Kuo (IDF) Multirole Fighter Jet, Taiwan">{{cite web|url=http://www.airforce-technology.com/projects/ching/|title=Ching-Kuo (IDF) Multirole Fighter Jet, Taiwan| quote =Ching-Kuo (IDF) Multirole Fighter Jet, Taiwan|author = | date =| format = |publisher=airforce-technology| location = | language = енглеском |accessdate = 21. 3. 2015.}}</ref>

Јапански технички институт је раније покренуо развој свога ловца -{F}--1, још [[1982]]. године, што је касније послужило као искуство, за прављење захтева за -{F}--2. Резултат тих напора, студија и анализа, јесте донета одлука [[21. октобар|21. октобра]] [[1987]]. године, за развој новог авиона, по узору на -{F-16C/D}-. Прототип -{F}--2 је полетео [[15. децембар|15. децембра]] [[1995]]. године, са ознаком за једносед и двосед -{F}--2-{A/B}-. Испорука војсци, за оперативну употребу, отпочела је [[25. септембар|25. септембра]] 2000. године. Била је планирана укупна производња 130, али је због трошкова и штедње смањено на свега 94 примерка авиона -{F-16C/D}-.<ref name="MITSUBISHI F-2">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avf16_4.html#m2|title=MITSUBISHI F-2| quote =MITSUBISHI F-2|last=goebelGoebel|first=gregGreg| date =1. 3. 2014| format = |publisher=airvectors| location = | language = енглеском |accessdate = 21. 3. 2015.}}</ref><ref name="F-16 Inspired Japanese Fighter – History">{{cite web|url=http://www.f-16.net/f-16_versions_article16.html|title=F-16 Inspired Japanese Fighter – History| quote =F-16 Inspired Japanese Fighter – History|author = | date =| format = |publisher=f-16| location = | language = енглеском |accessdate = 21. 3. 2015.}}</ref><ref name="F-2 Attack Fighter, Japan">{{cite web|url=http://www.airforce-technology.com/projects/f2/|title=F-2 Attack Fighter, Japan| quote =F-2 Attack Fighter, Japan|author = | date =| format = |publisher=airforce-technology| location = | language = енглеском |accessdate = 21. 3. 2015.}}</ref>

У току лиценцне производње -{F-16}- у [[Кореја|Кореји]], под ознаком -{KF}--16, [[1992]]. године, фирма Самсунг ваздухопловство, почела је радити на пројекту надзвучног борбеног авиона, двоседа, за замену авиона [[Нортроп T-38]]. У датом тренутку формирања корејске авио-индустрије, било је објективно интегрисати фирме Самсунг, Даево и Хјундаи, око којих је и организован потребан капацитет за развој новог авиона. Т-50 изгледа као -{F-16}-, у обиму од око 80%. Разликује се по двоканалном уводнику ваздуха, испод издужења кореног дела крила, „стрејка”, слично као на [[F/A-18 хорнет|F/A-18 Хорнету]]. Јужнокорејска влада, дала је сагласност [[3. јул]]а [[1997]]. године, а интензиван рад на његовом развоју почео је у [[октобар|октобру]]. У фебруару 2000. године, одређен му је назив Т-50 Голден игл, а први од два прототипа, полетео је [[20. август]]а [[2002]]. године. Прва поруџбина уговорена је за 25 примерака Т-50, у децембру [[2003]]. године, а први пар Т-50 авиона, испоручен је [[29. децембар|29. децембра]] [[2005]]. године, са уласком у оперативну употребу у априлу [[2007]]. У децембру [[2006]]. године, закључен је други уговор о производњи 50 Т-50, са почетком испоруке у [[2009]]. године. Са даљим развојем у варијанту -{F}--50 (или -{F}-/А-50) за<br /> противваздушну одбрану, жели Кореја да замени своје многобројне [[F-5Е Тајгер]]е.<ref>-{Anon. ”KAI T-50 Golden Eagle.” ''Jane’s All The World’s Aircraft'', 5 December 2007. Retrieved: 31 May}- 2008.</ref><ref name="KAI T-50 GOLDEN EAGLE">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avf16_4.html#m3|title=KAI T-50 GOLDEN EAGLE| quote =KAI T-50 GOLDEN EAGLE|last=goebelGoebel|first=gregGreg| date =1. 3. 2014| format = |publisher=airvectors| location = | language = енглеском |accessdate = 21. 3. 2015.}}</ref>

| style="text-align:center;"|<big>-{n}-</big> = - 3 до + 9

| style="text-align:center;"|<big>-{n}-</big> = - 3 до + 9

Пакистански F-16 су патролирали границом са Индијоме током „Каргил сукоба” током 2008. године, за све време тензија са Индијом.<ref name="AFGHANS DOWN A PAKISTANI F-16, SAYING FIGHTER JET CROSSED BORDER">{{cite web|url=http://www.nytimes.com/1987/05/02/world/afghans-down-a-pakistani-f-16-saying-fighter-jet-crossed-border.html|title=AFGHANS DOWN A PAKISTANI F-16, SAYING FIGHTER JET CROSSED BORDER| quote =AFGHANS DOWN A PAKISTANI F-16, SAYING FIGHTER JET CROSSED BORDER|author last=WEISMAN|first= STEVEN R. WEISMAN| date = 2. 5. 1987| format = |publisher=nytimes| location = | language = енглеском |accessdate = 23. 3. 2015.}}</ref><ref name="Pakistan Injects Precision Into Air War on Taliban">{{cite web|url=http://www.nytimes.com/2009/07/30/world/asia/30pstan.html?_r=2&|title=Pakistan Injects Precision Into Air War on Taliban| quote =Pakistan Injects Precision Into Air War on Taliban|last=SCHMITT|first=ERIC| date = 29. 7. 2009| format = |publisher=nytimes| location = | language = енглеском |accessdate = 23. 3. 2015.}}</ref><ref name="Indian jets violating Pakistani airspace ‘technical incursion’, says Zardari (Fourth Lead)">{{cite web|url=http://www.thaindian.com/newsportal/south-asia/indian-jets-violating-pakistani-airspace-technical-incursion-says-zardari-fourth-lead_100130857.html|title=Indian jets violating Pakistani airspace ‘technical incursion’, says Zardari (Fourth Lead)| quote =Indian jets violating Pakistani airspace ‘technical incursion’, says Zardari (Fourth Lead)|author =IANS| date =14. 12. 2008| format = |publisher=thaindian| location = | language = енглеском |accessdate = 23. 3. 2015.}}</ref>

Прва већа акција -{F-16}- је била у околини [[Бања Лука|Бањалуке]], [[28. фебруар]]а [[1994]]. године, приликом спречавања српских јуришних авиона типа [[J-21 Јастреб|J-21 јастреб]] и [[J-22 Орао|J-22 орао]] да бомбардују погоне војне индустрије у [[Нови Травник|Новом Травнику]]. Том приликом су од шест српских авиона четири оборена, а два су прелетела у Српску Републику у [[Хрватска|Хрватску]]. Од четири оборена српска авиона три су са ракетама Сајдвиндер -{AIM-9}-, а један са ракетом средњег домета.<ref name="USAF F-16s shoot down 4 Serb attack aircraft">{{cite web|url=http://www.f-16.net/f-16-news-article1010.html|title=USAF F-16s shoot down 4 Serb attack aircraft| quote =USAF F-16s shoot down 4 Serb attack aircraft|author last=Palmer|first=Eric L. Palmer| date = 28. 2. 2004| format = |publisher=f-16| location = | language = енглеском |accessdate = 23. 3. 2015.}}</ref>

Једнострано [[НАТО бомбардовање СРЈ]], извршено је у периоду од марта до [[јун]]а [[1999]]. године, без одлуке [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] и [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности]]. Против мале земље, ослабљене дуготрајним санкцијама ангажован је читав НАТО пакт, са многобројном најсавременијом авијацијом. У оквиру те авијације, учествовало је и 126 борбених авиона -{F-16}-, са најсавременијим наоружањем, у оквиру чега и масовна употреба муниције са осиромашеним [[уранијум]]ом.<ref name="Забрањено оружје">{{citeCite book