Нови авион — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 37:
Слично југословенском концепту технолошке подршке, одвијала се и сарадња шведских фирми на развоју авиона [[Лав]]и JAS 39 Грипена са Бритиш Аероспејс, Израел је на своме авиону Лави сарађивао с америчком фирмом [[Граман]], а [[Индија]] је још увек преговарала о сарадњи на свом авиону ЛЦА.
 
[[Датотека:Namene_Novog_aviona 3.svg|<center>Намене „Новог авиона“</center>.|десно|мини|400п]]
Одлучено је да се после завршетка [[Идејни пројекат|Идејног пројекта]] и [[Програм реализације|Програма реализације]], направи избор, између две потенцијалне фирме, за наставак сарадње. Сагласно с тиме, закључени су уговори с обема фирмама, за паралелну израду само идејног пројекта. У Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову оформљен је заједнички биро са Британцима, а у Паризу с Французима. У оба бироа, у току шест месеци, разрађен је већи број идејних решења, са различитим варијацијама.<ref name="Нови авион, архива"/>
 
Паралелно са преговорима о технолошкој подршци и раду на изради идејног пројекта, вођени су разговори и с фирмама за производњу и пренос технологије за мотор <ref name="automatski generisano1" />, наоружање и авионску опрему. Заједнички рад, посебно у бироима, био је користан. Потпуни ефекти преноса знања и искуства требало је да се реализују у каснијим фазама сарадње и то у претпројекту, пројекту, прототипском развоју и серијској производњи авиона.
 
Са Французима је, ниво остварених резултата преговора, омогућавао потписивање уговора о сарадњи на осталим фазама Програма реализације. Текстом уговора и његовим прилозима, усаглашени су предвиђени облици и услови заједничког рада и преноса знања и технологије. Разрађени су и услови сарадње на извозу и за случај да француско ваздухопловство одлучи да Нови авион уведе у своје наоружање.<ref>Krila Armije, 27 decembar 1989.g., "nas intervju". стр. 7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic</ref><ref name="Вишенаменски Нови авион">{{cite web|url=http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=749 |title=Вишенаменски Нови авион |publisher=Militaryfactory.com |date = 23. августа 2012. |accessdate = 22. децембра 2012.}}</ref><ref name="-{Dassault in Jugoslavfighter design deal}-">[http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1990/1990 - 06121990—0612.html -{Dassault in Jugoslavfighter design deal}-], Приступљено 19. децембра 2010. г.</ref>
 
== Концепциона решења ==
Ред 75:
|[[Датотека:Модел НА.png|250п]]||[[Датотека:Model Novog aviona, u radnom delu T-38.JPG|250п]]
|-
|colspan="2"|<center>Модел „НА“ и његова припрема за испитивање у трисонику (трансоничној комори).</center>
|}
Тај дефинисани сигнал управљања, рачунар шаље у серво вентил одговарајућег хидрауличког покретача, са којим се сагласно помера командна површина. Могући ход клипа хидрауличких покретача, услед електричног сигнала, је у целом распону његовог хода, између два крајња положаја. Значи, потпуни је ауторитет електричног сигнала за померање командне површине, без мешања било каквог другог улаза (команде). Овај систем се назива '''електричне команде лета''' ({{јез-енгл|fly-by-wire}}), а дефинише се као [[Систем команди лета авиона|систем команди лета]] са потпуним ауторитетом. Пројектом је предвиђено извођење у концепцији три паралелна, међусобно независна, [[дигитални сигнал|дигитална]] канала и један резервни у [[аналогни сигнал|аналогној]] технологији. На овај начин је обезбеђена висока поузданост његовог рада. Ова концепција система команди лета је развијена за француски [[ловачки авион]] [[Мираж 2000]], а усавршена је на авиону Рафал. Истраживачко-развојна испитивања, за дефинисање стандарда овог система, су раније реализована на авионима лабораторијама [[SEPECAT Јагуар]] (Јагуар -{fly-by-wire}-) и на Мираж III Нова генерација.<ref name="Rafale">{{Cite web | url =http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/presse/Backgrounders/RAFALE_EN.doc | title =Rafale| quote = Rafale |author= | date = 12. јуна 2005. | format = | publisher = dassault-aviation.com | location = | language = {{en}} | accessdate =15. новембра 2013.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20071204095221/http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/presse/Backgrounders/RAFALE_EN.doc|archivedate = 4. децембра 2007.}}</ref>
[[Датотека:Шема електричних команди лета.jpg|центар|700п]]
<center>Шема примењеног принципа [[Систем команди лета авиона|електричних команди лета]].</center>
Нови авион, у уздужном кретању, би био природно аеродинамички ''статички нестабилан''. У рачунару команди лета би био меморисан ''модел'' његових динамичких карактеристика. На основу те динамике, улазних сигнала од пилота и пристиглих сигнала из сензора, [[софтвер]]ски би се одређивао управљачки сигнал (излаз) за оптимални одговор авиона у циљу анулирања одступања између вредности жељеног и тренутно оствареног [[вектор стања|вектора стања]] (положаја авиона). При томе пилот не би морао водити рачуна о никаквим ограничавајућим параметрима лета авиона. На основу тренутно измерених компоненти вектора стања са сензорима, рачунар би ограничавао излазни–командни сигнал, са чиме би се лет авиона одвијао само до границе његове анвелопе, без икакве резерве и ризика пилота. Закони управљања, у рачунару система команди лета, би били моделирани према високим захтевима оптимизације понашања авиона у току извршавања задатака. Важна карактеристика ових система команди лета, је брз одзив без кашњења, од тренутка изражене жеље пилота и поремећаја авиона, до његовог одговора на изазвани командни сигнал из рачунара.
[[Датотека:Команде лета7.png|центар|650п]]
<center>Електричне, четворосруке команде лета.</center>
Принцип међусобне независности између канала, представља основу поузданости [[систем]]а. Циљ је да се избегну фаталне истовремене грешке у каналима. Ако се и појави грешка у неком од канала, са надгласавањем сигнала у каналима, тај се различит сигнал одбацује, пошто је у мањини. Висока поузданост је доказана у [[Физика|физичкој]] симулацији у [[Лабораторија|лабораторији]] [[Марсел Дасо]] од милион сати ''лета'' с електричним командама, при искљученим механичким компонентама. У процесу, од милион сати ''лета'', није се појавила ни једна грешка у сигналу управљања.
 
Ред 108:
{| border="1" style="margin:auto;" cellpadding="1"
|+|<div class="NavHead" style=" text-align:center"> '''<big>Карактеристике мотора М88-{Y}-</big>'''
!style="width:240px;background:#9BDDFF;" center;font-size:120% | '''Врста''' &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;background:#E0FFFF;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px; background:azure; text-align:center; font-size:120%;"><div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Бројчане вредности '''</div>
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Дужина &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 3.520 -{mm}-
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Пречник уводника &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 700 -{mm}-
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Маса с [[флуид]]ом &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 901 -{kg}-
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Потисак &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> С допунским сагоревањем (СДС) 75,62 -{kN}-; Без допунског сагоревања (БДС) 50,04 -{kN}-
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Степен сабијања &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> π<sub>c</sub> = 24
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Степен двопротчности &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> μ = 0,40
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| спесифична потрошња СДС &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 170,0 -{kg/kNh}-
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| спесифична потрошња БДС &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 8,0 -{kg/kNh}-
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Процентуалан пораст потиска при укључењу ДС &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 55,7 %
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Однос потиска и масе &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 0,0940 dN/kg
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Степен сабијња ваздуха &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal"|<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:font-size:100% ">Максимални 1,64; Номинални 1,01; Минимални 0,61
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Број степени [[притисак|притиска]] компресора &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 9 (3 степена ниског и 6 степени високог притиска )
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|Масени проток ваздуха &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 65 -{kg/s}-
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| [[Температура]] испред турбине &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% ">T = 1 850 -{°K}-
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Број степени [[притисак|притиска]] турбине &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 2
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Степен ширења млазника &nbsp;&nbsp; ||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 24,5 %
|}
 
Ред 169:
Успешном реализацијом програма Новог авиона, Ратно ваздухопловство би се опремило једнообразним, вишенаменским, високо способним борбеним авионом из властитог развоја и производње. Тај прилаз би значајно повећао борбено оперативну ефикасност Ратног ваздухопловства и смањио трошкове интегралног обезбеђења (првенствено експлоатације).<ref>Glasnik RV i PVO br.1, januar 1990.g.intervju Komandanta RV i PVO. стр. 1 i 2, Rodoljub Matovic</ref> Држава би била ослобођена од скупог увоза авиона. Ратно ваздухопловство би добило авионе јефтиније за око 20%, у односу на чист увоз, стим што би већи део тога улагања остао у земљи. За временски период од две деценије, могло би се запослити око 100 хиљада људи, а број би и порастао с евентуалним извозом авионâ.<ref>Krila Armije, 27 decembar 1989.g., poseta VTI-u, Predsednika SIV-a. стр. 2, Rodoljub Matovic</ref> Процене фирме Марсел Дасо биле су, да је потенцијал за извоз тога авина био у обиму 300 до 500 примерака. Запошљавање би било у домену високе технологије, уз савремено опремање и развој капацитета, што би имало и позитиван политички (повезујући) ефекат у бившој Југославији. Усвојена савремена знања и технологије, били би снажни генератор и локомотива развоја целе привреде у тадашњој држави.<ref>TOP GAN YU FLY SUPER SONIC, разговор са Јелком Калцином</ref>
[[Датотека:Нови авион.PNG|центар|650п]]
<center>Изабрана варијанта идејног пројекта, приказана у три пројекције.</center>
[[Датотека:3Д модел Новог авиона.jpg|Уметничка илустрација наоружаног Новог авиона|десно|мини|300п]]