Петар Ичко — разлика између измена

'''Петар Ичко''' ({{јез-буг|Петър Ичко}}; око [[1755]] — [[5. мај]] [[1808]]) је био [[Кнежевина Србија|српски]] и [[Османско царство|османски]] дипломата српског, македонског <ref>-{Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том два, Универзитет Кирил и Методиј - Факултет за философско - историски науки, Скопје, 1981}- 1981</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/bugarash/misirkov/otmisirkov.html#8 -{Заявление на кр. мисирков до председателя на народното събрание - София}-], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> или бугарског поријекла<ref>{{citeCite book|last1=Ranke|first1=Leopold von|last2=Robert|first2=Cyprien|title=The History of Servia, and the Servian Revolution: With a Sketch of the Insurrection in Bosnia|url=https://books.google.com/books?id=49-6AAAAIAAJ&pg=PR1|year=1853|publisher=H. G. Bohn|pages=109}}</ref><ref>[http://www.krotov.info/history/19/55/laviss_11.htm -{Эрнест Лависс, Альфред Рамбо. История XIX века}-], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> из [[Македонија (област)|Македоније]]; према неким каснијим изворима цинцарског поријекла.<ref name="spe">Српска породична енциклопедија; Народна књига, Политика НМ; 2007. године, књига 11,. {{page|year=1853|isbn=978-86-331-2740-0|pages=72}}</ref>

Рођен је у јужномакедонском селу [[Катраница]] (данас Пирги, [[Грчка]]). Сели се на сјевер, бави се као трговац. Ради као изасланик у османском дипломатском представништву у [[Берлин]]у (1797-1799)<ref name="spe"/>, а вероватно и у [[Беч]]у. Живи као трговац у османском Београду, гдје крајем [[18. век|18. вијека]] је старјешина трговаца. После повратка [[јањичари|јањичарских]] дахија у [[Београд]] Петар Ичко [[1802|1802.]]. године се сели у [[Земун]], тада погранични [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршки]] град.

После [[1804|1804.]]. године, током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] пружа подршку побуњеним [[Срби]]ма, користећи своје дипломатско и трговачко искуство. Руководиоци устанка [[1806|1806.]]. године шаљу Петра Ичка као представника побуњеника у [[Цариград]], гдје је [[1806]]-[[1807|1807.]]. године са [[Висока порта|Портом]] закључио погодан за Србију [[Ичков мир]]. Сели се поново у [[Београд]] као угледни грађанин, али ускоро током маја [[1808|1808.]]. године је отрован.

* Јордан Иванов, ''Избрани произведения'', први том, Софија 1982, стрpp. 1 85-187.