Криптографија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 11:
== Историјат криптографије ==
[[Датотека:Enigma_Verkehrshaus_Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]
Када је писмо постало средство комуникације, појавила се потреба да се нека писма сачувају од туђих погледа. Тада је и криптографија угледала светлост дана. Од самог почетка, [[енкрипција]] података користила се првенствено у војне сврхе. Један од првих великих војсковођа који је користио шифроване поруке био је [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]]. Наиме, када је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] слао поруке својим војсковођама, он је те поруке шифровао тако што су сав или поједина слова у тексту била померана за три, четри или више места у абецеди. Такву поруку могли су да дешифрују само они који су познавали '''''помери за''''' правило. Позната [[Гај Јулије Цезар|Цезарова]] изјава приликом преласка [[Рубикон]]а у шифрованом дописивању гласила би: '''''-{fqkf ofhzf kyz}-'''''. Помицањем сваког слова за шест места у абецеди лако се може прочитати прави смисао поруке: '''''-{Alea iacta est}-''''' (коцкаКоцка је бачена) .
Прву познату расправу о криптографији написао на 25 страница италијански архитекта [[Леоне Батиста Алберти]] [[1467]]. године. Он је такође творац такозваног шифарског круга и неких других решења двоструког прикривања текста која су у XIX веку прихватили и усавршавали немачки, енглески и француски шифрантски бирои.