Progresivni rok — разлика између измена

Progresivni rok je kao žanr nastao iz Zeitgeist_a kraja šezdesetih i prve polovine sedamdesetih godina dvadesetog veka (tačnije do pojave Punk_a krajem 1976. godine u Engleskoj) i njegovog pratećeg fenomena "progresivne muzike", koja je kao "meta-žanr", pored Progresivnog roka, odmah izrodila i žanrove poput eksperimentalnog roka odnosno "avangardnog roka" (Frank Zappa i njegov sastav The Mothers of Invention, engleski sastav Henry Cow, francuski sastav Magma), Engleskog Jazz-Rocka (Soft Machine, Catapilla), danas poznatog i kao "Canterbury Scene" ili "Canterbury Sound", američkog fjužna (Miles Davis, Tony Williams Lifetime,Santana, Mahavishnu Orchestra, Weather Report, Return to Forever), kompleksnih oblika folk-rock_a (Incredible String Band, Pentangle, Mellow Candle, Ithaca, Drago Mlinarec u SFRJ) i Space-Rock_a (Pink Floyd, Gong, Steve Hillage, Hawkwind, nemački sastavi Can, Amon Duul II i Ash Ra Tempel, Igra staklenih perli u SFRJ). Progresivna muzika u svojoj strukturi je hibridna, a kao direktni produkt gore pomenutog Zeitgeist_a , ona se može detektovati u velikom broju zemalja, gde ista zadržava osobenosti određene zemlje ili regiona; primeri su jugoslovenska progresivna muzika nastala krajem šezdesetih i prve polovine sedamdesetih ( Indexi, Korni Grupa, Dogovor iz 1804., TIME, Smak), tadašnja zapadno-nemačka elektronska muzika (Holger Czukay, Tangerine Dream, Klaus Schulze), italijanski "simfonijski rok" (PFM, Banco del Mutuo Soccorso, Il Balletto di Bronzo) dok se u Latinskoj Americi, u Brazilu 1969 god. sa svojim istoimenim debitantskim albumom pojavio Egberto Gismonti, značajan umetnik solarnog, ambientalnog folka zasnovanog pre svega na bogatoj muzičkoj tradiciji Brazila uz dodavanje Jazz idioma.