Суецка криза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Authority control}}
Постављен линк ка Јомкипурском рату 1973.године између египатске коалиције и Израела.
Ред 45:
[[Датотека:Bmehaneh_cover.jpg|мини|десно|300п|Насловница израелског војног часописа]]
[[Датотека:UNEF Yugoslav soldiers 15-01-1957.jpg|мини|десно|[[Југословенска народна армија|Југословенска војна]] мисија UNEF на [[Синајско полуострво|Синају]] ([[1957]])]]
Египатска војска је током кратког Суецког рата [[1956]]. тешко страдала, ваздухопловство је готово уништено, а увелико је ослабљена и ратна морнарица. Суецки канал је био затворен до 1957., а Египат је [[1962]]. надокнадио вредност национализоване имовине изворним власницима. Арапске земље су у знак протеста након Суецке кризе смањиле испоруке нафте Западу, стварајући мали нафтни удар и благи наговештај велике нафтне кризе која ће се догодити [https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82 након рата [[1973]]. године.] Упркос чињеници да је с војне стране операција била успешна, за Уједињено Краљевство и Француску је на политичком и дипломатском нивоу била потпуни фијаско и довела је до великих потреса на домаћим политичким сценама.
 
Парадоксално, победницима Суецког рата могу се сматрати Израел и Египат. Израел је доласком снага [[Организација уједињених нација|УН]]-а на Синај и свођењем Египта на ниво трећеразредне војне силе остварио свој првобитни циљ, да осигура своје јужне границе за готово целу следећу деценију. Израел је такође стекао право проласка бродова кроз [[Тиренски мореуз]], а војна сарадња Тел Авива с Француском у идућим се годинама одразила и на пољу војне индустрије, која је уз остало резултовала и изградњом нуклеарног реактора у Димони у Израелу. Рат 1956. године је за Израел био успешан тест властитих оружаних снага које ће идућих деценија играти велику улогу у одржању Израела. С друге стране, Египат је упркос војном поразу задржао надзор над Суецким каналом, а још је важнији дипломатски престиж који је себи Египат обезбедио. Насер је политички ојачао у властитој земљи те се наметнуо као свеарапски лидер. Највећи део тог утицаја искористио је за стварање противизраелске коалиције.