Протофашизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 2:
'''Протофашизам''' (или '''прафашизам''') је појам који означава [[политика|политичке]] и [[идеологија|идеолошке]] претече, односно претходнике [[фашизам|фашизма]]. Пошто је фашизам добио коначне облике непосредно након [[Први светски рат|Првог светског рата]], појам "протофашизам" се првенствено употребљава за означавање старијих политичких покрета екстремно десног усмерења, чија се идеологија заснивала на [[корпоративизам|корпоративизму]], радикалном [[популизам|популизму]], националној и верској нетрпељивости и залагању за употребу принудних и насилних метода у решавању друштвених и политичких проблема.{{sfn|Griffin|2006|pp=50-56, 62-68, 84-85, 117-125, 241}}
 
Појмови "протофашизам" и "[[прафашизам]]" (односно "[[прото-фашизам]]" и "[[пра-фашизам]]") су синоними и употребљавају се за означавање разних екстремних политичких покрета који су деловали у другој половини 19. и почетком 20. века углавном у европским земљама, као што су Италија, Француска, Немачка и Аустроугарска. Међу протофашистичке организације се убрајају: [[Немачка националистичко-радничка асоцијација]] (основана 1893), [[Италијанска националистичка асоцијација]] (основана 1910), [[Немачка националистичка народна партија]] (основана 1918) и друге. Један од главних заједничких идеолошких именитеља протофашистичких покрета огледо се у екстремном [[национализам|национализму]], односно [[шовинизам|шовинизму]], који се неретко испољавао у виду [[антисемитизам|антисемитизма]] или [[антиславизам|антиславизма]]. Такође, протофашистички покрети су по правилу били повезани са екстремним [[клерикализам|клерикализмом]] и одликовала их је верска искључивост и нетрпељивост.
 
На јужнословенским просторима, најизразитији представници протофашзма су крајем 19. и почетком 20. века били [[Анте Старчевић]] и [[Јосип Франк]] који су предводили екстремну националистичкушовинистичку струју у оквиру хрватске [[Странка права|Странке права]]. Њихова идеологија заснивалла се на [[антисемитизам|антисемитизму]] и [[србофобија|србофобији]], као и на непријатељству према [[православље|православљу]]. Протофашистичка природа "франковачког" покрета дошла је до изражаја током масовних и екстремно насилних [[Антисрпске демонстрације у Загребу 1902.|антисрпских демоснтрацијадемонстрација у Загребу]] у лето 1902. године.<ref>[http://jadovno.com/arhiva/pise-ratko-dmitrovic/articles/mracne-senke-prvog-hrvatskog-katolickog-kongresa.html Мрачне сенке  Првог хрватског католичког конгреса]</ref>
 
== Види још ==