Општина Усора — разлика између измена

|име_ћ = Усора

|име_генитив = Усоре

|становништво = 6879 <small>(2012)</small><ref>[http://www.fzs.ba/saopcenja/2012/14.2.1.pdf Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

|становништво1991 =

|ГДС=|ГДМ=

|позивни = (+387) 32

|напомене =

|начелник = Анто Чичак ([[Нова хрватска иницијатива|НХИ]])

|предсједник СО =

}}

'''Усора''' је општина у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], између [[Добој|Добоја]] и [[Тешањ|Тешња]], издвојена као засебна општина у току [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. Пре рата у Усори је живело око 8.500 особа. У рату су се многи људи са тога подручја иселили, углавном у западну Европу, Хрватску и Америку. Седиште општине је у насељу [[Омањска (Усора)|Омањска]].

 

== Историја ==

Простор око доњег тока реке Усоре и њених притока зове се напросто Усора.

Био је настањен још у [[палеолит]]у (старије камено доба). Име Усора спомиње се први пут године [[1225]]. у писму [[Папа|папе]] Хонорија III. Андрији II. угарском краљу, а простор Усоре је припадао немањићкој Србији за вријеме краља Драгутина, и то у периоду када је на том и околним просторима изграђен велики број цркава и манастира Српске православне цркве, који су били задужбина ове српске династије.