Вукашин Мрњавчевић — разлика између измена

О пореклу краља Вукашина, као и његове породице не зна се много. [[Дубровачка република|Дубровачки]] историчар [[Мавро Орбин]] ([[1563]] — [[1610]]) је записао да је краљ Вукашин био син сиромашног [[племство|властелина]] [[Мрњава|Мрњаве]] из [[Ливно|Ливна]] у данашњој [[БосниБосна|Босни]]. Из Ливна се Мрњава преселио у Херцеговину, у [[Благај (Мостар)|Благај]] на [[Буна (река)|Буни]], притоци [[Неретва|Неретве]], а одатле га је [[Стефан Душан|Стефан Урош IV Душан]] позвао на свој двор. На владарском двору браћа [[Мрњавчевићи]], Вукашин и Угљеша су, према [[византијско царство|византијском]] историчару из друге половине 15. века, [[Лаоник Халкокондил|Лаонику Халкокондилу]], били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша [[1346]]. као Душанов намесник у [[Требиње|Требињу]], док се Вукашин у марту [[1350]]. налазио на положају [[жупан]]а у [[Прилеп]]у. У том периоду Вукашинова сестра [[Јелена Мрњавчевић (Радоњина супруга)|Јелена]] је удата за [[Никола Радоња|Николу Радоњу]], [[син]]а [[севастократор]]а [[Бранко Младеновић|Бранка Младеновића]] који је господарио [[Охрид]]ом у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње [[Република Македонија|Републике Македоније]] {{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|pp=64}}.