Трешња — разлика између измена

Трешња је широко распрострањена у средњем и западном дијелу [[Европа|Европе]], на [[Балканско полуострво|Балкану]], [[Апенинско полуострво|Апенинском]] и сјеверном дијелу [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]]. Има је и на [[Средоземно море|Медитерану]], али се рјеђе среће. У најјужнијим дијеловима Европе расте на нешто већим надморским висинама. У [[Азија|Азији]] се може наћи на [[Кавказ]]у, [[Крим]]у и дијеловима [[Мала Азија|Мале Азије]]<ref name=p2/>. Трешња има велики значај као [[пољопривреда|пољопривредна]] биљка, јер је припитомљена и једна је од најзаступљенијих биљака у воћарству, због својих укусних плодова, који се користе у свјежем и прерађеном стању. Данас је вјештачком селекцијом и оплемењивањем створен велики број сорти трешања који су врло честе воћарске културе у цијелом свијету. Бројни су разлози: не захтијева посебну конструкцију приликом узгоја, није захтјевна ни у погледу резидбе, а отпорна је на многе [[болест]]и и штетнике<ref>Брзица К. 1978. Практично воћарство за свакога. НИРО „Глас": Бања Лука.</ref>. Трешња је позната још из [[преисторија|праисторије]], кад су за њу знали људи из [[бронзано доба|бронзаног доба]], тачније 2000 година п. н. е. У [[8. век п. н. е.|8. вијеку п. н. е]]. трешња је већ била припитомљена и људи су користили њене [[плод]]ове. Сматра се да су прве трешње гајене на територији [[Мала Азија|Мале Азије]] и [[Грчка|Грчке]]. Поред тога што се користе у људској исхрани, плодове трешње једу и [[животиње]] и на тај начин доприносе размножавању трешње у [[природа|природи]].

 

== Извори ==

{{reflist}}