Решид Мехмед-паша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија Политичар | име = Решид Мехмед-паша | слика = The sortie of Messologhi by Theodore Vryzakis.jpg | ширина_с…
 
м Сређивање using AWB
Ред 20:
| активни_период = 1809-1836
| професија =
| занимање =
 
| функција_1 = [[Списак великих везира Османског царства|велики везир]]
Ред 32:
}}
 
'''Решид Мехмед-паша''' ([[Грчки језик|грчки]]: Μεχμέτ Ρεσίτ πασάς; 1780-1839) је био [[Османско царство|турски]] војсковођа и [[Списак великих везира Османског царства|велики везир]] (1829-1833).
 
==Биографија==
Решид Мехмед-паша је рођен у [[Грузија|Грузији]] као син грчког православног свештеника. У младости је одведен од стране Турака. Ступио је у служби тадашњег [[капудан-паша|капудан-паше]] [[Коча Хусрев Мехмед-паша|Хусрев-паше]]. Његова интелигенција и способност импресионирали су његовог господара и омогућили су му брз успон. Са само 29 година именован је гувернером Кјутаје. Султан [[Махмуд II]] га је 1820. године, заједно са многим другим пашама, послао да угуши побуну [[Али-паша Јањински|Али-паше Јањинског]] против [[Порта|Порте]]. Истовремено Грци припремају своју побуну која је избила у марту 1821. године. Тако се, након пораза и убиства Али-паше Јањинског, Решид Мехмед-паша укључио у борбе против грчких устаника.
 
===Грчки рат за независност===
{{Main|Грчки рат за независност}}
Решид је именован врховним командантом турских снага у Епиру које су марширале ка југу како би се супротставиле грчким снагама под [[Александрос Маврокордат|Александросом Маврокордатом]]. Односи победу у [[битка код Пете|бици код Пете]] (4. јул 1822.) и наставља према југу, ка стратешки важном граду Мисолингију. Тамо га је дочекао [[Омер Вриони]]. Заједничке снаге [[Прва опсада Мисолингија|опселе]] су град. Опсада је трајала два месеца, од 25. октобра до 31. децембра 1822. године. Двојица паша намеравала су да нападну Грке на Божић, 24. децембра. Међутим, план је процурео код бранитеља, те је напад пропао. Шест дана касније, опсада је прекинута. После неуспеха код Мисолингија, Решид се преместио у планинску област Пелион коју је успео да освоји. Због тога је награђен функцијом санџака Трикале и врховном командом над османским снагама у Румелији.
 
Решид је добио наређење од Порте да поново покуша да заузме Мисолинги. Освајање овог града донело би Турцима читаву Западну Грчку. Решид је окупио војску од више од 35.000 људи и априла 1825. године предузео [[Трећа опсада Мисолингија|трећу опсаду Мисолингија]]. Град је подвргнут бомбардовању. Међутим, грчки гарнизон се успео одржати, снабдеван од грчке флоте, упркос турској поморској блокади. На крају је султан био приморан да се за помоћ обрати [[Мухамед Али Египатски|Мехмед Алији]] и његовом сину [[Ибрахим-паша од Египта|Ибрахиму-паши]], вазалима у [[Египатски ејалет|Египту]]. Ибрахим-паша је већ успешно, на рачун турског султана, ратовао на Пелопонезу. Египатске снаге стигле су пред Мисолинги почетком новембра. Долази до сукоба између Ибрахима и Решида, те Решид повлачи своју војску. Након више неуспешних напада, Ибрахим је признао своју грешку. Двојица паша сада су сарађивала, а опсада је интензивирана. Појачана је поморска блокада, те су бранитељи суочени са глађу. На крају су очајнички покушали да се пробију. Тако је 10. априла 1826. године дошло до масакра бранитеља Мисолингија. Град је пао у османске руке.
 
Решид се након овог успеха окренуо ка Атици и Атини, где је стигао јула 1826. године. Односи неочекивану победу над грчким снагама у [[битка код Фалерона|бици код Фалерона]] 24. априла 1827. године. Грци су приморани да [[Опсада Акропоља (1826-1827)|предају]] Акропољ.
 
===Рат против Босанског ејалета===
{{Main|Велики босански устанак}}
[[Датотека:Коцебу. Бой под Кулевчей 30 мая 1829.jpg|300px|мини|лево|[[Битка код Кулевче]]]]
Одмах након завршетка рата са Русијом склапањем [[Једренски мир (1829)|Једренског мира]] (1829), султан Махмуд II (1808-1839) је наставио са спровођењем реформи. Циљ му је био завршетак војне реформе (увођењем регулатне армије, [[низам|низама]]а, и опште војне обавезе). [[Јаничар|Јаничарски ред]] укинут је 1826. године, што изазива отпоре у разним деловима Царства (Албанија, Босна, Египат). У Албанији, отпор пружају северноалбанска племена које користи [[Мустафа-паша Бушатлија]], познатији као Шкодра-паша, у свом устанку против султана. У побуни добија подршку из Босне коју предводи [[Хусеин-капетан Градашчевић|Хусеин-паша Градашчевић]] (Змај од Босне). Градашчевић тражи аутономију Босне какву је имао [[Династија Мухамед Али|Египат]]. Султан је на Шкодра-пашу послао 1831. године Мехмеда Решид-пашу који је разбио устанике код Прилепа. Шкодра-паша се склонио у Скадар, а Градашчевић је напао великог везира и нанео му пораз на Косову, код Липљана. Царске трупе склањају се у Скопље. Мехмед Решид-паша је тада прибегао лукавству. Прихватио је главне захтеве босанских устаника, а Шкодра-пашу је позвао у Цариград на преговоре. Шкодра се одазвао позиву, а у престоници је стављен у неку врсту луксузног затвора. Градашчевић је 1832. године поражен код Сарајева после чега бежи у Аустрију. Тамо се није дуго задржао. Прихватио је султанову амнестију и дошао је у Цариград, а одатле је послат у прогонство на исток где је ускоро умро.
 
==Руско-турски рат==
{{Main|Руско-турски рат (1828-1829)}}
Решид је као истакнути турски генерал учествовао у Руско-турском рату. Поражен је од генерала [[Иван Дибич Забалкански|Дибича]] у [[Битка код Кулевче|бици код Кулевче]]. Након тога је постављен за великог везира Османског царства. На овој функцији задржао се од јануара 1829. године до 17. фебруара 1833. године. Узео је учешћа и у [[Први османско-египатски рат|првом Османско-египатском рату]], борећи се против свог старог супарника, Ибрахима-паше. У [[битка код Коније|бици код Коније]] 1832. године, Ибрахим је однео победу. Решид је заробљен. Након ослобађања је именован врховним командантом Анадолијске војске. Води кампању против [[Курди|Курда]]. Умро је у Сивасу 1839. године.
 
==Извори==