Иван Паскјевич — разлика између измена

'''Иван Фјодорович Паскјевич''' ([[Руски језик|руски]]: Ива́н Фёдорович Паске́вич; 19. мај 1782. - 1. фебруар 1856.) је био [[Руска Империја|руски]] војсковођа, гроф [[Јереван|Јеревана]]а и намесник [[Конгресна Пољска|Краљевине Пољске]]. Носио је титулу [[Фелдмаршал|фелдмаршалафелдмаршал]]а руске, а касније и [[Пруско краљевство|пруске]] и [[Аустријско царство|аустријске]] армије.

Рођен је 1782. године у [[Полтава|Полтави]] у богатој породици козачког порекла. Образован је на Пажеском корпусу. Његов напредак био је веома брз. Од 1800. године учествује у [[Наполеонови ратови|Наполеоновим ратовима]]. Узео је учешћа у [[Битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] 1805. године. Од 1807. до 1812. године ангажован је у [[Руско-турски рат (1806—1812)|кампањама]] против [[Османско царство|Турске]]. Истиче се многим смелим и бриљантним подвизима. Током [[Наполеонова инвазија на Русију|Наполеонове инвазије на Русију]] и у рату [[Шеста коалиција|Шесте коалиције]], Паскјевич је командант 26. пешадијске дивизије. Учествује у [[Битка код Лајпцига|бици код Лајпцига]]. За заслуге у овој бици унапређен је у генерал-пуковника. По избијању [[Руско-персијски ратови|Руско-персијског рата]] 1826. године био је други по команди, а следеће године и главнокомандујући. Сјајним победама приморао је персијског шаха да фебруара 1828. године тражи мир. Као награду, добио је титулу грофа Јеревана и милион рубаља, као и мач са дијамантском дршком. Учествује у [[Кавкаски рат|Кавкаском рату]] у данашњем Дагестану. Године 1831. поверена му је војска за гушење побуне у Конгресној Пољској, тзв. [[Новембарски устанак|Новембарском устанку]]. Паскјевич је заузео Варшаву, центар устанка, и тиме је задао смртан ударац пољској независности. Због тога је награђен титулом варшавског кнеза и вицекраља Пољске. По избијању [[Мађарска револуција 1848.|Мађарског устанка]] 1848. године, именован је командантом руских трупа послатих у помоћ Аустрији. Приморао је Мађаре на предају након победе [[битка код Вилагоша|код Вилагоша]]. Априла 1854. године именован је командантом Дунавске војске. Претрпео је пораз код Силистрије. Због рањавања је приморан да се повуче из активне службе. Умро је 1. фебруара 1856. године у Варшави. Тамо му је 1860. године подигнут споменик.