Словаци у Републици Српској — разлика између измена

Досељавање [[Словаци|Словака]] у Бијељину почело је [[1885]]. године када 12 породица из мјеста [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивница]], [[Ковачица]], [[Љуба (Шид)|Љуба]], [[Бингула]] и [[Бачки Петровац]] насељавају у [[Љељенча|Љељенчи]]. [[Словаци]] су почели да се насељавају у Бијељини у потрази за бољим животним условима. Населили су се у село [[Љељенча|Љељенчу]] надомак [[Бијељина|Бијељине]]. Наиме, тада је земља у околини Бијељине била јефтина, јер су се бегови масовно селили у [[Турска|Турску]]. Јозеф Бартош, заједно са својом породицом долази [[1888]]. године из Ковачице, а фамилија његове супруге Еве [[1892]]. године из [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивница]]. Породица Грња, тачније брачни пар Мишо и Сузана Грња, заједно са својих деветоро дјеце доселили су се [[1913]]. у Бијељину из мјеста [[Љуба (Шид)|Љуба]] код Шида. {{sfn|Извјештај|2015|p=112}} Први досељеник из породице Шимон, био је Штефан звани Пишта, који је у Бијељину дошао [[1897]]. и ускоро постао један од највећих бијељинских земљопосједника.{{sfn|Извјештај|2015|p=113}} Сви Словаци који су се тада доселили у Бијељину били су пољопривредници. Поред пољоприведе, неки од Словака су су били и занатлије; коларски и ковачки занати су били међу најзаступљенијим. Једини познати изузетак, је Јозеф Сенохрадски, индустијалац који је [[1902]]. г. купио земљу и изградио једну од најмодернијих циглана у тадашњој Бијељини. За разлику од прве, трећа генерација Словака у Бијељини се након [[1945]]. године окреће ка школовању и даје већи број интелектуалаца. Словаци у Бијељини, посебно они који су били економски моћнији, значајно су допиносили и развоју овог краја. Као илустрација ове тврдње су признања породици Шимон, тачније Михајл Шимон и његовој супрузи Јулијани. Они су даровали 4,5 дунума земље у Љељенчи за изградњу основне школе као и велики новчани прилог. Поред овога, МихајлоМихајл је одликован и указом краља [[петарПетар II Карађорђевић|Петра II]] од [[30. децембар|30. децембра]]. [[1937]]. ггодине јер је као волонтер у два мандата био члан Извршног одбора општине Бијељина. У то вријеме, Јулијана је била један од оснивача Просторног друштва за образовање женске дјеце "[[Зорка Карађорђевић|Књегиња Зорка]]".<ref>{{cite web|title=Удружење Словака Семберије "Јурај Јаношик"|url=http://www.bijeljina.org/novosti/2056/152/Udruzenje-Slovaka-Semberije-Juraj-Janosik.html|work=Бијељина данас|accessdate=19. 7. 2016}}</ref>

Словаци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у [[Словачка|матичној земљи]], као и широм свијета су [[ПротестантиПротестантизам|протестанти]]. [[2009]]. године је отворена [[Словачка евангелистичка црква у Бијељини|Словачка евангелистичка црква]], а ријеч је о првом вјерском објекту те врсте у [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Црква је изграђена донацијом Словака који живе у [[Семберија|Семберији]], уз помоћ Општине Бијељина и [[Словачка|Словачке]] амбасаде у БиХ. У Бијељини данас живи између 20 и 30 словачких продица.<ref>{{cite web|url=http://www.klix.ba/vijesti/bih/u-bijeljini-otvorena-slovacka-evangelisticka-crkva/090906055|title=У Бијељини отворена словачка евангелистичка црква|work=Кликс|accessdate = 18. 7. 2016}}</ref>

У Републици Српској, постоји самопостоје једнодва удружење Словака. Од [[2006]]. године у Бијељини постоји Удружење Словака Семберије "„[[Јурај Јаношик]]"“. У Бањој Луци је 2004. године основано Удружење Словака града Бање Луке „Јаношик“. Удружење је основано у сарадњи са Удружењем Чеха града Бање Луке, али територијално обухвата и Словаке из општине [[Општина Прњавор|Прњавор]].{{sfn|Извјештај|2015|p=117}}

{{reflist|30em}}

* [http://www.snm.rs.ba/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=9 Савез националних мањина Српске, Словаци]