Милада Рајтер — разлика између измена

Рођена је [[28. новембар|28. новембра]] [[1910]]. године у [[Винковци]]ма.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}}
 
Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је у Београду је[[Београд]]у радила као зуботехничар. Укључила се у револуционарни раднички покрет и била веома кативна у Савезу приватних намештеника, где је била организатор женске секције овог Савеза. Године [[1939]]. је примљена у чланство тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Почетком [[1941]]. године је била секретар партијске ћелије у Савезу приватних намештеника.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}}{{sfn|Вујошевић|1977|p=154}}
 
На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године била је члан Трећег рејонског комитета КПЈ у Београду, а након напада [[Трећи рајх|Трећег рајха]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] године била је пребачена на дужност курира и [[Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду|техничара Централног комитета КПЈ]]. Пошто је имала лажна документа на име ''Магдалена Метераи'', припаднице немачке народности, могла је лако да се креће по окупираном граду. Организовала је преношење партијских материјала из [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|илегалне штампарије ЦК КПЈ на Бањичком венцу]] и проналазила станове који су користили за смештај и склониште чланова [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈКП]]Ј.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}} {{sfn|Вујошевић|1977|p=154}}
У [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], деловала је све до лета [[1943]]. године, када је са групом истакнутих активиста Народноослодбоилачког[[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], у којој су били [[Владислав С. Рибникар|Владислав]] и [[Јара Рибникар]], [[Ђорђе Андрејевић Кун]], [[Брана Перовић]], [[Славка Морић]] и др, напустила Београд и преко Срема[[Срем]]а се пребацила у [[Босна|Босну]]. Потом су стигли у [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]], који се тада налазио у [[Јајце|Јајцу]]. Након тога је била на дужностима у Политодјелу [[26. далматинска дивизија НОВЈ|26. далматинске дивизије]].{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}}{{sfn|Вујошевић|1977|p=154}}
 
Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|октобра 1944.]] године је дошла у [[Београдска операција|ослобођени Београд]], где је постала члан Јединствног народноослободилачког фронта Београда.{{sfn| Жене Србије у НОБ|1975|p=154}} Након ослобођења Југославије, одављала је разне одговорне душтвено-политичке дужности. Била је члан Централног већа [[Савез синдиката Југославије|Савеза синдиката Југославије]], секретар у Комисије за друштвене организације Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], члан Председништва Градског одбора ССРН Београда и др.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=880}}
Умрла је [[1. септембар|1. септембра]] [[2008]]. године у Београду и сахрањена је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].