Британска империја — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 30:
{{Main|Британска колонизација Америка|Британска Америка|Тринаест колонија}}
 
[[Кариби]] су иницијално били Енглескеенглеске најважније и науносније колоније,<ref>[[#refJames2001|James]]. стр. 17.</ref> мада тек након неколико неуспешних покушаја колонизаацијеколонизације. ЈеанЈедан покушај успостављања колоније у [[Британска Гвајана|Гвајана]] године 1604. је трајао само две године, и није остварио свој главни циљ налажења наслага злата.<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 71.</ref> Колоније у [[Света Луција|Светој Луцији]]&nbsp;(1605) и [[Гренада|Гренади]]&nbsp;(1609) су такође брзо пропале, али су насеобине успешно успостављене у [[Сент Китс]]у&nbsp;(1624), [[Барбадос]]у&nbsp;(1627) и [[Невис]]у&nbsp;(1628).<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 221.</ref> Те колоније су ускоро попримиле систем [[Плантажа|шећерних плантажа]] које су португалциПортугалци успешно користили у [[Бразил]]у, који је био завистан од [[Ропство|рада робова]], и у почетку од Холандскиххоландских бродова, који су продавали [[Ропство|робље]] и куповали шећер.<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=22–23}}</ref> Да би осигурали да ова све профитабилнија трговина остане у Енглескименглеским рукама, парламент је [[Навигацијски акт|прогласио]] 1651. године да само Енглескиенглески бродови могу се користе у Енглескименглеским колонијама. То је довело до непријатељста са [[NizozemskaНизоземска Republikaрепублика|Уједињеним холандким провинцијама]] и серије [[Англо-холандски поморски ратови|Англо-холандских ратова]], који су коначно ојачали Енглескуенглеску позицију у Америкама на уштрб холанђанаХоланђана.<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=32}}</ref> Године 1655, Енглеска је анексиралапреотела острво [[Јамајка|Јамајку]] од Шпаније, и ин 1666. је успела да колонизује [[Бахаме]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=33, 43}}</ref>
 
[[Датотека:British colonies 1763-76 shepherd1923.PNG|thumb|left|Мапа Британских колонија у Северној Америци, 1763–1776]]
Енглеска прва перманентнастална насеобина у Америкама је формирана 1607. у [[Jamestown, VirginiaЏејмстаун|ЏејместоунуЏејмстауну]], под вођством капетана [[JohnЏон Smith (istraživač)Смит|Џона Смита]] и покровитељством [[Virginia Company|Вирџинијске компаније]]. [[Бермуди|Бермуда]] су насељена и проглашена енглеским након бродолома из 1609. брода у власништву Вирџинијске компаније, и 1615. године је пренате у власништво новоформиране [[Компанија Сомерских острва|Компаније Сомерских острва]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=15–20}}</ref> Повеља Вирџинијске компаније је опозвана 1624. и директну контролу Виргиније је преузела [[Крунска колонија|круна]], тиме оснивајући [[Виргиниаколонија (колонија)Вирџинија|колонију Вирџинију]].<ref>[[#refAndrews1985|Andrews]]. стр. 316, 324–326.</ref> [[Лондонска и бристолска компанија]] је формирана 1610. са циљем креирања перманентне настамбине у Новој земљи, али је била у знатној мери неуспешна.<ref>[[#refAndrews1985|Andrews]]. стр. 20–22.</ref> Године 1620, [[KolonijaКолонија PlymouthПлимут|Плимут]] је установљен као уточиште за [[пуританизам|пуританске]] религиозне сепаратисте, који су касније били познати као [[Ходочасник|пилгрими]].<ref>[[#refJames2001|James]]. стр. 8.</ref> Бекство од [[религиозни прогон|религиозног прогона]] ће постати мотив многих енглеских колониста до подузму ризик мукотрпног [[Трансатлански прелаз|трансатланског путовања]]: [[Провинција МериландМериленд|МериландМериленд]] је основанан као уточиште за [[Католичка црква|романских католика]]&nbsp;(1634), [[Колонија Роуд Ајланд и плантаже Провиденс|Роуд Ајланд]]&nbsp;(1636) као колонија толерантна за све религије и Конектикат&nbsp;(1639) за [[Конгрегациона црква|конгрегационалисте]]. [[Провинција Каролина]] је формирана 1663. године. Са предајом [[ФортНови Амстердам|Новог Амстердама]]а 1664. године, Енглеска је запосела контролу холандске колоније [[Нова Холандија]], и преиминовалапреименовала је у Њујорк. То је формализовано у преговорима након [[АнглоДруги англо-холандски поморски ратовират|другогДругог АнглоАагло-холандског рата]], у заменизамену за [[Суринам]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=40}}</ref> Године 1681, колонију [[Провинција Пенсилванија|Пенсилванија]] је формирао [[Вилијам Пен]]. Америчке колоније су биле макемање финансијски успешне од оних на Карибима, али су имале велике површине од добре пољопривредне земље и привукле су велики број енглеских емиграната којикојима сује више префериралиодговарала умеренуумерена климу.<ref>[[#refFergusonEmpire2004|Ferguson 2004]]. стр. 72–73.</ref>
 
[[Датотека:Tobacco cultivation (Virginia, ca. 1670).jpg|thumb|Афрички робови који раде у 17. веку у [[Виргиниа (колонија)|Виргинији]], дело непознатог сликара, 1670]]
Године 1670, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс -{II}-]] је инкорпорирао [[краљевска прокламација|краљевском прокламацијом]] [[Hudson's Bay Company|Компанију Хадсоновог залива]] (ХБЦ), дајући јој монопол над [[трговина крзном|трговином крзном]] у области познатој као [[Рупертова земља]], која ће касније формирати велики део [[Канада|Доминиона Канада]]. Французи су често нападали утврђења и трговачке насеобине које је ХБЦКомпаниха Хадсоновог залива успоставила, јер су они основали своју трговачку колонију у суседној [[Нова Француска|Новој Француској]].<ref name="buckner25">{{harvnb|Buckner|2008|pp=25}}</ref>
 
Две године касније, инагурисана је [[Краљевска афричка компанија]], добијајући од краља Чарлса трговински монопол над снабдевањем робљем британских колонија на Карибима.<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=37}}</ref> Од почетка, [[ропство]] је било база Британске Империје на Западноиндијским острвима. До аболиције трговине робљем 1807, Британија је била одговорна за транспорт 3,5 миллион афричких робова до Америка, и за трећину свих [[Атлантска трговина робљем|робова транспортованих преко Атлантика]].<ref>{{harvnb|Ferguson|2004|pp=62}}</ref> Да би се омогућила ова трговина, успостављена су утврђења на обали Западне Африке, као што је [[Кунта Кинте (острво)|Џејмсово острво]], [[Џејместаун, Гана|Акра]] и [[Бансово оство]]. У Британским [[Кариби]]ма, проценат становништва Афричког порекла се попео са 25 процената 1650. до око 80 процената 1780, а у 13 колонија од 10 процената до 40 процената током истог периода (већином у јужним колонијама).<ref>[[#refOHBEv1|Canny]]. стр. 228.</ref> За трговце робљем, трговина је била екстремно профитабилна, и постала је главна економска активност за западне Британске градове као што су [[Бристол]] и [[Ливерпул]], који су формирали трећи угао [[троугаоне трговине]] са Африком и Америкама. За транспортоване, груби и нехигијенски услови на робовским бродовима и лоша исхрана су узроковали просечну [[стопа смртности|стопу морталитета]] током [[Средишњи прелаз|средишњег прелаза]] од један у седам.<ref>[[#refOHBEv2|Marshall]]. стр. 440–64.</ref>