'''Кале''' (''Златско кале'') је археолошки [[археолошкоАрхеолошко налазиште|археолошки локалитет]] у местунасељу [[Злата (Прокупље)|Злата]], око седам километара7 -{[[југоистоккилометар|југоисточноkm]]}- југоисточно од [[Житни Поток|Житног Потока]] и 13,5 км-{km}- [[северозапад]]носеверозападно од [[Царичин Градград|Царичиног Градаграда]] ([[Општинаопштина Прокупље]]). На овом потесу су, на [[надморској висини од око 339 метара-{[[метар|m]]}-, откривни остаци већег [[тврђава|утврђења]]. Према записима Каница, који је забележио димензије од око 180м-{180 хx 420м420 m}-, [[Александар Дероко|Дероко]] и [[Светозар Радојчић|Радојчића]] који помињу распростирање на око 500м и одбрамбене ровове <ref>А. Дероко, С. Радојчић, Византијске старине у Јабланици и Пустој Реци, Старинар 1950., 178.</ref>, претпоставља се да је величина града била 9 или 10 хектара-{[[хектар|ha]]}- и да је била слична величини Царичиног града.
Утврђење се налазило на благо уздинутом платоу и на околним падинама, на истоку се налазе испод савремених грађевина насеља Злата.
Линија 5 ⟶ 6:
Старији истраживачи (фон Хан, Ракић, [[Артур Еванс|Еванс]] и [[Феликс Каниц|Каниц]]) затекли су остатке у бољем стању, али је овај материјал током времена коришћен за градњу савремених објеката или је поломљен и расут по терену.
На [[археолошко налазиште|локалитету]] су се налазили остаци две [[црква (грађевина)|цркаве]] са [[мозаик|мозаицима]] <ref>Ф. Месеснел, Ископавање Царичина Града код Лебана год. 1937, Старинар 1938., 198.</ref>. Од [[археологија|археолошком]] материјала у старијим истраживањима откривени су [[епиграфика|епиграфски]] споменици, [[антички Рим|римски]] и [[византијско царство|византијски]] [[новац]] <ref>А. Красовски, Старине лесковачке околине, Старинар 1928-1930., 205.</ref>.
