Владимир Дедијер — разлика између измена

Сређивање using AWB
(Сређивање using AWB)
У време избијања устанка имао је задатак да организује политичко-пропагандни рад, да подучава комунисте и да ради у листу „[[Борба (новине)|Борба]]“ као уређивач, заједно са [[Милован Ђилас|Милованом Ђиласом]]. Одатле је почело њихово велико пријатељство.
 
Владо Дедијер је по формирању првих партизанских одреда постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког НОП одреда]]. Учествовао је заједно у опсади [[Краљево|Краљева]], половином октобра [[1941]]. године, када је био рањен у ногу.
 
После тога, одлази у [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] и ради у агитационо-пропагандном одељењу читавог рата. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] изгубио је своју жену, [[Олга Поповић-Дедијер|др. Олгу Поповић-Дедијер]], која је била шеф хируршке екипе [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]].
 
После завршетка рата, одлази на оснивање [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] у [[Сан Франциско]]. По повратку у земљу, као веома образован човек, добија место предавача историје [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Током рата брижљиво је водио свој [[Дневник (књижевност)|дневник]], који је после рата објављен.
 
У [[Београд]]у се по други пут оженио, овога пута [[Вера Дедијер|Вером Дедијер]]. Био је представник Југословенске делегације на конференцији мира у [[Париз]]у [[1946]]. године. По повратку, добија задужење да буде уредник листа „[[Борба (новине)|Борба]]“.
 
За време сукоба са [[Јосиф Стаљин|Стаљином]] био је члан разних преговарачких мисија. Ту је почео да прикупља и податке за своје чувено дело, по коме ће касније постати познат - „Прилози за биографију [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]“.
После политичке каријере, почео је да се бави писањем. Одлази у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[1955]]. године где је и добио звање Академика историјских наука. Повремено је из Америке долазио у земљу где је радио као аутор у писању књига.
 
Владимир Дедијер је у Америци постао члан [[Раселов суд|Раселовог суда]], а затим и председник истог суда који је испитивао ратне злочине у [[Вијетнам]]у, кршење људских права у [[Латинска Америка|Латинској Америци]] и низ других.
 
Активно је радио и у [[Српска академија наука и уметности|Српској академији наука]] у [[Београд]]у. Био је један од коаутора у уџбенику „Историја Југославије од 1918“, у издању београдског [[Нолит]]а [[1972]]. године.
 
После [[Јосип Броз Тито|Титове]] смрти, поново одлази у Америку, у [[Вашингтон]], где скупља грађу за нове биографије о Титу.
 
Као председник Раселовог суда радио је на питању злочина у логору [[Јасеновац]] ([[1941]] — [[1945]]). У Америци је радио на припремању Трибунала Раселовог суда о концентрационом логору Јасеновац. У ту сврху, враћа се поново у [[Југославија|Југославију]] [[1989]]. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем ради на писању књиге о Јасеновцу. Поново је отишао у Америку и ту га је снашла смрт.
* [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sto-godina-od-rodjenja-Vladimira-Dedijera.sr.html Сто година од рођења Владимира Дедијера („Политика“, 2. фебруар 2014)]
 
{{DEFAULTSORT:Дедијер, Владимир}}
{{Authority control}}
 
{{DEFAULTSORT:Дедијер, Владимир}}
[[Категорија:Рођени 1914.]]
[[Категорија:Умрли 1990.]]
147.245

измена