Милан Илић Чича — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Сређивање using AWB |
||
Ред 17:
|народни херој=[[25. септембар|25. септембра]] [[1944]].
}}
'''Милан Илић „Чича шумадијски“''' ([[
== Биографија ==
Рођен је [[1886]]. године у селу [[Горња Трешњевица|Горњој Трешњевици]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. После основне школе отац Радоје га је посало да учи за конобара. Али се он после извесног времена вратио у село и почео да се бави земљорадњом.
Учествовао је у [[Балкански ратови|балканским]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Године [[1915]]. заробљен је и одведен на принудни рад у [[Немачка|Немачку]]. Милан је из трогодишњег заробљеништва, поред знања [[Немачки језик|немачког језика]], сагледао могућности и резултате напредне пољопривреде. Доживевши револуцију у [[Немачка|Немачкој]], упознао се са револуционарним покретом. Када се, после завршетка рата, вратио у свој крај, ратом опустошен и још сиромашнији, одмах постаје активан учесник револуционарног покрета и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], од оснивања [[1919]]. године.
Био је за модерну и рационалну пољопривреду и сточарство у свом крају. Набављао је стручну литературу, преплаћивао се на часописе, укључујући и неке из [[Немачка|Немачке]], и своје знање преносио на друге и практично примењивао у свом домаћинству. Налазио се и у групи за напредно задругарство, радио је у Кредитној, а касније у Општој пољопривредној задрузи. Средином двадесетих година, када је аграрна криза још више погоршала живот сиромашних сељака, Милан је провео неколико година код старијег брата, председника Суда у [[Нови Пазар|Новом Пазару]], и био судски послужитељ. Године [[1925]]. вратио се у своје село.
Ред 30:
После [[Априлски рат|Априлског рата]], активно је радио на припремама за устанак. Почетком јула, у близини његовог села формиран је [[Први шумадијски партизански одред|Први шумадијски НОП одред]], именован је за заменика команданта Одреда. Учествује и предводи Одред у многим акцијама. Нарочито се истиче у борбама за ослобођење и одбрану [[Рудник]]а. Личним примером показује као се треба борити, при чему често користио искуство из [[Први светски рат|Првог свeтског рата]]. [[Трећи рајх|Немци]] су, крајем августа 1941. године, извели специјалну акцију на [[Горња Трешњевица|Горњу Трешњевицу]] да би запалили његову кућу, а током [[1942]]. године за њим је била расписана потерница од 50.000 динара.
Када су [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] на превару ухватили, а затим и стрељали, команданта [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског одреда]] [[Милан Благојевић Шпанац|Милана Благојевић Шпанца]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#27. октобар|27. октобра 1941.]] године, команду над Одердом преузима Чича шумадијски. У новембру учествује у тешким борбама против надмоћног непријатеља, који је тежио да уништи слободну територију у [[Шумадија|Шумадији]] и западној [[Србија|Србији]]. Тада се, са делом Одреда повлачи у [[Санџак]]. Од тог дела који се повукао, формиран је Пети (шумадијски) батаљон [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], а Милан је постао командант батаљона. Крајем децембра прелази у источну [[Босна|Босну]] и учествује у борбама код [[Власеница|Власенице]], на Плацама, око [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]] и др.
Погинуо је у [[Борба у Пјеновцу|борби на Пјеновцу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.#21. јануар|21. јануара 1942.]] године. Заједно са њим погинули су командант [[Романијски партизански одред|Романијског партизанског одреда]] [[Славиша Вајнер Чича]] и политички комесар Петог батаљона Прве пролетерске бригаде [[Драган Павловић Шиља]], народни хероји.
Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
Ред 45:
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига друга). Београд 1971. година.
* {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }}
{{Народни хероји-Крагујевац}}
{{DEFAULTSORT:Илић, Милан Чича}}
[[Категорија:Рођени 1886.]]
[[Категорија:Умрли 1942.]]
| |||