Кучи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Kartakuca.jpg|мини|Карта Куча]]
'''Кучи''' су једно од [[Племена Црне Горе|брђанских племена]], настањених у [[Зетска нахија|Зетској нахији]] [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]]<ref>Поповић, Ђ. и Роганић, Ј. 1899. ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ за УЧЕНИКЕ III РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (треће издање). Цетиње. [http://www.njegos.org/heritage/zemljopis.htm дигитална верзија], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>. Име племена потиче од [[албански језик|албанске]] речи -{kuq}- — црвен<ref>grupa autora. 1955. Arbanasko-južnoslavenski odnosi — Jezički odnosi Južnih Slavena i Arbanasa. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. ''
Староседеоци кучких области су се углавном бавили [[сточарство]]м и живели полуномадским начином живота. Борбе за богате планинске пашњаке, омогућиле су бројнијем и јачем становништву опстанак на овим просторима, те је досељавање новог становништва често имало за последицу истискивање и исељавање староседеоца.
Ред 13:
Након заузимања [[Скадар|Скадра]] и [[Зетска равница|зетске равнице]] [[1479]]. године, од стране [[Турци|Турака]], настају нови политички, економски и порески услови који условљавају становништво најпре катунских нахија на чвршће уједињење и јачању међусобних савеза кроз [[Племе|племенске заједнице]]. Ове заједнице, као мање самоодбрамбене државице штитиле су своја добра и чланове. Унутар племена развијала се патријахална култура и особен начин живота који је у суровим условима непрекидних борби, глади, болести и одмазди успео вековима да задржи своју самосталност и слободу.<ref>Ратислав Петровић, Племе Кучи 1684-1796</ref>
Будући да су Кучи по турском освајању припојени Скадарском Санџакату (подгоричка административна јединица Санџакбега) то прве податке о становништву потичу из пописа – [[Дефтердар|
[[Датотека:Дефтер.jpg|мини|Страница Дефтера]]
За време владавине [[Отоманско царство|турске империје]] на овим просторима долази до појаве појединачне или колективне исламизације или католичења становништва, тако се често дешавало да су две или три генерације исте фамилије бивали различитих вера. Кучи су са околним арбанашким племенима: Климетима, Хотима, Грудима, Кастратима и Шкреље, које у свом извештају упућеном Риму 1610. године, наводи барски надбискуп и примас Србије Марин Бици, углавном имали добре односе, и често пружали заједнички отпор турским освајачима. Но, да то није имало континуитет говори Фра Карло делла Мирандола из Груде, обраћајући се [[16. април]]а [[1643]]. године префекту, оцу Керубину, саопштавајући да су православни Кучи у крвној завади са римокатоличким Хотима, те је он морао да их мири и у томе постигао успех. <ref>Петровић Ратислав, Племе Кучи, 1684-1796</ref>
Ред 22:
Живећи на својој земљи, пет векова под [[Отоманско царство|турском империјом]] Кучи су се довијали, борили, удруживали са околним [http://www.njegos.org/clans/plemena.htm српским] и арбанашким племенима и извојевали висок степен аутономије. Имали су "државу у држави" коју су платили многим недаћама, великим исељавањима и високом ценом многих људских живота.<ref>Марко Б. Рашовић, Племе Кучи</ref>Одлуком [https://sh.wikipedia.org/wiki/Berlinski_kongres Берлинског конгреса] 1878. године, Кучи улазе у састав Црне Горе.
Нека од братстава овог племена су [[
== Познати Кучи ==
Ред 40:
* [[Бранислав Прелевић]]
* [[Ђорђе Божовић Гишка]]
* [[
* [[Сузана Лазовић]]
* [[Предраг Павићевић]]
Ред 57:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{клица-култура}}
| |||