Милан Антончић Велебит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Рекатегоризација using AWB |
||
Ред 26:
== Биографија ==
Рођен је [[2. октобар|2. октобра]] [[1918]]. године у [[Госпић]]у. Потиче из сиромашне радничке породице. у Госпићу је поред основне школе, завршио и четири разреда гимназије. Због тешког материјалног стања није могао да настави школовање у гимназији, па је уписао подофицирску школу Југословенске војске.
После завршетка школовања службовао је у [[Скопље|Скопљу]], као руководилац администрације артиљеријске батерије. Ту је дошао у додир с револуционарном омладином и [[Раднички покрет|радничким покретом]]. Године [[1939]]. одбио је да са својим водом пуца у демонстранте који су на скопским улицама протестовали због окупације [[Албанија|Албаније]] од стране [[Фашизам|фашистичке]] [[Италија|Италије]]. Због тога је био ухапшен, и после изласка из затвора премештен у [[Краљево]]. Ту се повезао с радницима из Фабрике вагона и укључио се у рад њиховог спортског друштва „Железничар“.
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и капитулације Југословенске краљевске војске, [[1941]]. године, [[Трећи рајх|Немци]] су га два пута заробљавали, али је оба пута успео да побегне и врати се у Краљево. Чим су почеле припреме за оружани устанак, Милан се укључио у припреме и по задатку Партије, отишао је на планину [[Гоч]]. Тамо се придружио групи партизана и учествовао у првим оружаним акцијама на подручју Краљева.
После [[Прва непријатељска офанзива|прве непријатељске офанзиве]] и налазио се међу [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|партизанским јединицама које су се повукле у Санџак]], крајем новембра 1941. године. Када је [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], постављен је за командира Чете пратећих оруђа, а затим је био заменик команданта Четвртог крагујевачког и командант Шестог београдског батаљона. Учествовао је у свим великим борбама које је [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва пролетерска бригада]] водила на подручју [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Црна Гора|Црне Горе]].
Приликом напада на [[Теслић]], на Нову [[1943]]. годину, налазио се на челу батаљона, када је јурнуо у град и заробио топове. Затим је гађајући из стрељачког строја помогао у заузимању утврђених зграда и гранатама из топа уништио оклопни воз. Тиме је омогућено другим јединицама, које су тада нападале на град, да га лакше изврше свој задатак. У нападу на Шујицу, децембра 1943. године, био је рањен.
У пролеће [[1944]]. постављен је за команданта [[Прва личка пролетерска ударна бригада|Прве бригаде]] [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]]. Њом је командовао у току борби и маршева од [[Десант на Дрвар|десанта на Дрвар]] до [[битка за Србију|продора јединица НОВЈ у Србију]], затим у разбијању [[југословенска војска у отаџбини|четника]] у [[Србија|Србији]], ослобођењу [[Ваљево|Ваљева]] и [[Београдска операција|Београдској операцији]]. После ослобођења [[Београд]]а, примио је дужност команданта артиљерије Шесте личке пролетерске дивизије, а затим и њене артиљеријске бригаде, и на тој дужности учествовао на [[Сремски фронт|Сремском фронту]].
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], завршио је [[Војна академија Ворошилов|Војну академију „Ворошилов“]] у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и Вишу војну академију ЈНА. Обављао је високе војне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] и у Савезном секретаријату за народну одбрану. Пензионисан је у чину [[генерал-потпуковник]]а.
Ред 52:
{{DEFAULTSORT:Антончић, Милан}}
[[Категорија:Рођени 1918.]]
[[Категорија:Умрли 1997.]]
[[Категорија:Госпићани]]
[[Категорија:Срби у Хрватској]]
[[Категорија:
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде]]
| |||