Павле Илић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Сређивање и рекатегоризација using AWB |
||
Ред 27:
== Биографија ==
Рођен је [[10. април]]а [[1910]]. године у селу [[Брусник (Зајечар)|Бруснику]], код [[Неготин]]а. Његови родитељи Станислав и Милеве Илић, имали су поред Павла још троје деце: Софију, Петра и Миливоја. Павле је гимназију учио у Неготину и [[Зајечар]]у, а потом је студирао на Краљевској војној академији, коју је завршио [[1932]]. године. Године [[1940]]. завршио је у [[Београд]]у и Вишу војну академију.
=== Народноослободилачка борба ===
[[Априлски рат]] [[1941]]. године затекао га је као [[капетан]]а друге класе. Успевши да побегне из заробљеничке колоније, домогао се [[Београд]]а и ту се повезао са [[Савез комунистичке омладине Југославије|скојевским]] групама, које су га илегално пребациле из Београда на подручје [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]], августа 1941. године.
Најпре је био обичан борац, али је веома брзо дошло до изражаја његово војно умеће и искуство у организовању многобројних акција Београдског батаљона у коме је Вељко обављао дужност заменика команданта. Заједно са Београдским батаљоном, јануара [[1942]]. године, ушао је у састав [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]]. После [[Друга непријатељска офанзива|Друге непријатељске офанзиве]], Павле је пребачен у [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску ударну бригаду]] и [[1. мај]]а 1942. године постављен за начелника Штаба бригаде. Дан касније, [[2. мај]]а, примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].
Током пролећа 1942. године учествовао је у чишћењу источне [[Босна|Босне]] од [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и борбама за одбрану [[Фоча|Фоче]], у којој је био смештен [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]]. Маја 1942. године „''Вељко Крајинац''“, као су га тада звали, примио је дужност помоћника начелника Врховног штаба и у наредних 17 месеци учествовао у решавању најсложенијих питања: снабдевања јединица, координирања дејстава хрватских и крајишких јединица, формирања нових јединица, организације рушење пруге [[Сарајево]]–[[Мостар]] и др. Заједно са [[Коча Поповић|Кочом Поповићем]] командовао је на [[Босанско Грахово|Граховском]] сектору и учествовао у ослобађању [[Банија|Баније]].
Испред Врховног штаба, присуствовао је, са [[Моша Пијаде|Мошом Пијаде]], [[24. септембар|24. септембра]] 1942. године Првом конгресу партизанских лекара, у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]]. После боравка у [[Книн]]у и успешно изведених акција на поправкама [[Железничка пруга|пруге]] како би се рањеници евакуисали, Вељко је прешао на подручје [[Национални парк Сутјеска|Сутјеске]]. Маја [[1943]]. године Вељко је, заједно са још шест другова, унапређен у чин [[пуковник]]а, а [[1. новембар|1. новембра]] 1943. унапређен је у чин [[генерал-мајор]]а. У време капитулације [[Италија|Италије]], када је било очекивано искрцавање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] на [[Јадранско море|Јадранску]] обалу, октобра 1943. године, Павле је постављен за команданта [[Осми далматински корпус НОВЈ|Осмог далматинског корпуса НОВЈ]]. Сви контакти које су Савезници одржавали са генерал-мајором Павлом Илићем, у почетку су одржавани у [[Ливно|Ливну]], а затим на једном острву.
Као представник источне [[Србија|Србије]], учествовао на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29. новембра]] 1943. године. Уочи заседања [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а Павле је имао неколико сусрета са Врховним командантом НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. После упознавања са Павловим завичајем и надимком „Вељко“ речено му је да ће бити један од делегата на заседању.
Већ почетком [[1944]]. године Павле Илић је одређен за представника [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]] при [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главном штабу НОВ и ПО Србије]], ради помоћи у организовању и оперативном изграђивању новоформираних јединица на [[Косово и Метохија|Косову]], [[Санџак]]у, [[Топлица (река)|Топлици]] и [[Јабланица (Бујановац)|Јабланици]]. Циљ је био да се створи слободна територија у сливу [[Велика Морава|Мораве]] и [[Ибар|Ибра]] и даље према [[Република Македонија|Македонији]]. Павле је истовремено одржавао везе са руским представником, мајором Коваљенком.
Средином јуна 1944. године, Павле Илић је [[Вис (острво)|острва Виса]], где се тада налазио Врховни штаб, отишао [[авион]]ом, са [[Светозар Вукмановић|Светозарем Вукмановићем Темпом]] у [[Лесковац]], где су се затим преко [[радан|планине Радан]] пребацили у [[Република Македонија|Македонију]] на планину [[Козјак (Куманово)|Козјак]] где се налазио [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније]]. У Македонији је после сређивања већих јединица радио на припреми коначног обрачуна са [[Немци|немачким]] и [[Бугари|бугарским]] снагама у долини [[Вардар]]а и ликвидацији балистичких група. Павле је интензивно радио на обнављању мостова и комуникација, организовао је неколико војних курсева и школа, пред слање бораца на [[Сремски фронт]].
=== Послератна каријера ===
После [[1. мај]]а [[1945]]. године Павле Илић је као начелник Штаба [[Пета армија ЈНА|Пете армије]] именован је за команданта инжењеријских јединица [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]. Своја богата ратна искуства преносио је на младе као начелник Школе тактике [[Виша војна академија|Више војне академије]]. Последња војна дужност била му је Командант граничних јединица.
У својству већника учествовао је на [[Треће заседање АВНОЈ-а|Трећем заседању АВНОЈ-а]] 1945. године које је прерасло у Привремену народну скупштину ФНРЈ. У веће народа Уставотворне скупштине изабран је новембра 1945. године, а народни посланик је постао [[31. јануар]]а [[1946]]. године са мандатом до [[1950]]. године.
Павле Илић је током рата водио „Ратни дневник“, а многобројне ратне карте са уцртаним кретањима партизанских јединица и непријатељских фомрација, које је он направио, сачуване су у Војно–историјским установама. Дружећи се, током рата, са [[Владимир Дедијер|Владимиром Дедијером]], Павле је често цитиран или описиван у његовим дневничким записима. Последњих година живота, Павле је започео да пише студију о [[Хајдук Вељко|Хајдук Вељку Петровићу]], али је нажалост, рукопис остао недовршен.
Изненада је умро [[18. јул]]а [[1964]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. У браку са супругом Натом, имао је кћер Татјану и синове Станислава и Владимира.
Ред 60:
{{DEFAULTSORT:Илић, Павле}}
[[Категорија:Рођени 1910.]]
[[Категорија:Умрли 1964.]]
[[Категорија:Неготинци]]
[[Категорија:
[[Категорија:Официри и подофицири Југословенске војске у НОВЈ]]
[[Категорија:Официри НОВЈ]]
| |||