Божин Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum rodjenja
Сређивање и рекатегоризација, replaced: | држава_рођења =<br /> → | држава_рођења = using AWB
Ред 5:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1920|1|21}}
| место_рођења =[[Ново Корито]], код [[Књажевац|Књажевца]]
| држава_рођења =<br />{{зас|СРЈ}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|2011|5|8|1920|1|21}}
| место_смрти =[[Београд]]
Ред 25:
 
== Биографија ==
Рођен је [[21. јануар]]а [[1920]]. године у селу [[Ново Корито]], код [[Књажевац|Књажевца]]. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију је похађао у Књажевцу, [[Зајечар]]у и [[Неготин]]у, где је и матурирао [[1939]]. године. Студије је започео на [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничком факултету]] у [[Београд]]у, непосредно пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]]. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], [[1945]]. године уписао је и завршио [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]].
 
Одмах по ослобођењу [[Тимочка Крајина|Тимочке крајине]], [[1944]]. године, постао је генерални директор Тимочких рудника угља „Тимбас“, у чијем се саставу налазило 17 рудника угља. У том периоду његов главни задатак је био да обнови рад свих рудника и да у најкраћем периоду рудници постигну предратну производњу од 340.000 тона. Иако са мањком радне снаге и стручњака, као и другог материјала и опреме, производња је кренула у већини од 17 рудника. Већ у току [[1947]]. године постигнута је предратна производња, а током [[1948]]. и [[1949]]. је премашена, што је имало велики допринос за обнављање индустрије и железничког саобраћаја.
 
У периоду до [[1965]]. године обављао је разне политичке дужности у Тимочкој крајини - био је: секретар Среског комитета [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]] и председник Среског народног одбора у Књажевцу, председник Окружног народног одбора у Зајечару, председник Окружног здружног савеза, председник Окружног одбора Народног фронта и председник Међуопштинске регионалне заједнице Зајечар. Године [[1965]]. постао је генерални директор [[Рударско-топионичарски басен Бор|Рударско-топионичарског басена „Бор“]] и на тој функцији остао све до [[1975]]. године. Потом је био председник Пословне заједнице „Југобакар“, члан Председништва и председник Привредне коморе Југославије, одакле је [[1983]]. године отишао у пензију.
 
Био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] (ЦК СКЈ), у три мандата; председник делегације СФРЈ у Интерплантераној унији; члан најужег кабинета [[Председник Југославије|председника СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], од [[1965]]. до [[1969]]. и председник „Франко-југослав банке“ у [[Париз]]у, од [[1968]]. до [[1972]]. године. У више сазива је биран за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне]] и [[Скупштина СР Србије|Републичке скупштине]].
 
Поред друштвено-политичког рада, бавио се и научним радом и публицистиком. Обајавио је више око 40 чланка са темама из привреде у разним часописима и листовима. Објавио је и неколико монографија са темама из привредног и културно-историјског развоја, од којих се истичу:
Ред 38:
* био је један од писаца књиге о [[Ново Корито|Новом Кориту]] „Село на Кадиобогазу“, [[2003]]. године
* „Сто година борског рударства 1903-2003“, са М. Ђорђевићем и
* „Књига о променама Тимочке крајине - јуче, данас, сутра“ са Б. Ђорђевићем.
 
Био је почасни грађанин [[Бор (град)|града Бора]] и од [[2006]]. године почасни доктор наука [[Мегатренд универзитет|Универзитета Мегатренд]] у Београду<ref>[http://megatrend.edu.rs/vest_strana.php?v=155&language=3 Божин Јовановић почасни доктор наука]</ref>, у чијем је оснивању учествовао заједно са својим сином [[Мића Јовановић|Мићом Јовановићем]] [[1989]]. године.
 
Умро је [[8. мај]]а [[2011]]. године у [[Београд]]у и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
Ред 51:
== Литература ==
{{портал|НОБ}}
* '''Југословенски савременици — Ко је ко у Југославији'''. Хронометар, Београд 1970. година.
 
== Спољашње везе ==
Ред 57:
 
{{DEFAULTSORT:Јовановић, Божин}}
 
[[Категорија:Рођени 1920.]]
[[Категорија:Умрли 2011.]]
[[Категорија:Књажевчани]]
[[Категорија:СрпскиКомунисти комунистиСрбије]]
[[Категорија:Југословенски комунисти]]
[[Категорија:Чланови Централног комитета КПЈ-СКЈ]]