|
Пре [[1968]], већина познатих списа и фрагмената су били смијештени у Рокфелеровом музеју (претходно познатом као Палестински археолошки музеј) у [[Јерусалим]]у. Након [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], списи су премештени у [[Храм књига]], код израелског музеја.
Објављивање списа је трајало деценијама, па је стога такво закашњење било предмет разних академских контроверзи. До [[2007]], два свескасвеске се још морају употпунити, докда би цела серија. ''„Открића у јудејској пустињи“'', имаимала укупно 39 свесакасвезака. Осим у [[Израел]]у, неки се свици налазе у [[Универзитет у Чикагу|универзитету у Чикагу]] у склопу [[Оријенталног института]], [[Принстонски теолошки семинар|Пристонског теолошког семинарау]], универзитету Азуза Пацифик и у рукама приватних скупљача. Према ''Оксфордовом водичу за археологију'', Кумрански списи, који укључују барем фрагменте од сваке књиге [[Стари завет|Старог завета]], изузев [[Књига о Естери|Књиге о Естери]], омогућавају стручњацима много старији попречни пресек традиције скрипте него онај који је био пре могућ. Око 35% библијских списа су готово идентични традиционалним хебрејским текстовима Старог завета с 10% традиционалним грчким и самаританским, док остатак излаже готово драматичну разлику и у језику и у садржају. У својем опсегу текстовних варијанти, кумрански списи су натерали научнике да размисле о устаљеним теоријама о развоју модерног библијског текста од само три рукописне породице: Мазоретски текст, хебрејски оригинал [[Септуагинта]] и Самаританска Тора. Постаје јасно да је свето писмо Старог завета било изразито течно све до библијске канонизације која се догодила око 100. н. е. <ref name=autogenerated1 />
== Проналазак ==
У пролеће [[1947]]. године на подручју Кумрана млади пастир је тражећи овце дошао до улаза у непознате пећине. Кад су му се очи привикле на мрак установио је да се пред њиме налазе брижно посложени чупови. Иако тамо није наишао на никакво злато, открио је да се у ћуповима налазе стари списи препуни прашине.
Првих седам свитака које су пронашли пастири је убрзо завршило на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, а усхићени научници са свих страна света сјатилидошли су се у Кумран и почели истраживати остале околне пећине. Потрага је уродила плодом и омогућила очување десетака хиљада нових фрагмената међу којима су били делови Библије старији од свих до тада познатих на оригиналном хеберејском. У пећинама поред Мртвог мора пронађени су свици који су на себи садржавали делове текстова свих библијских књига, осим оне о Естер, који су старији од свих осталих познатих јеврејских библијских записа. Оваква велика старост свитака одмах је наметнула два велика питања. Прво је било оно о првобитним власницима тих списа, а друго да ли ће ти оригинални текстови открити неке до тада непознате податке који нису укључени у коначну верзију [[Библија|Библије]].
Према свим проверавањима може се закључити да су свици припадали одвојеној религијској заједници која се држала по страни од осталих. Почетком 68. године у кумранско подручје долази војска [[Римско царство|римског]] генерала [[Веспазијан]]а како би угушила [[Први римско-јеврејски рат|јеврејску побуну]], па се с правом може претпоставити да су управо тада свици били сакривени у пећине.
|
