Јосип Видмар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 1.180.237.192 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
Сређивање и рекатегоризација, replaced: | држава_рођења =<br /> → | држава_рођења = using AWB |
||
Ред 5:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1895|10|14}}
| место_рођења =[[Љубљана]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1992|4|11|1895|10|14}}
| место_смрти =[[Љубљана]]
Ред 30:
== Биографија ==
Јосип Видмар рођен је [[14. октобар|14. октобра]] 1895. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Након завршетка гимназије у родном граду, [[1914]]. године уписао се на Високу техничку школу у [[Праг]]у, где је био мобилизован у аустроугарску војску. Од [[1915]]. до [[1918]]. године налазио се у заробљеништву у [[Русија|Русији]].
После рата студирао је у [[Беч]]у, Прагу, [[Париз]]у и [[Загреб]]у, а дипломирао је у Љубљани. Године [[1934]]. постао је драматург Народног казалишта у Љубљани где је деловао до [[1942]]. године. Тада је прешао у илегалност, јер је учествовао у организовању Друштва пријатеља [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и био један од оснивача [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]], основане [[29. април]]а [[1941]]. године у његовом стану.
Био је члан Извршног одбора Освободилне фронте, а од [[14. јануар]]а [[1943]]. до [[27. април]]а 1953. године његов председник. Као његов делегат, учествовао је на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]], на којем је у име словеначке делегације предложио да се [[Јосип Броз Тито|Јосипу Брозу Титу]] додели титула [[Маршал Југославије|маршала Југославије]].
[[19. фебруар]]а [[1944]]. године у [[Чрномељ|Чрномљу]] је био изабран за председника [[Словеначко народноослободилачко веће|Словеначког народноослободилачког већа]] (СНОВ), а 1945. године за председника Већа народа Народне скупштине ФНР Југославије, функција на којој је остао све до 1953. године. Од априла 1945. до марта 1953. године био је председник Президијума Народне скупштине Словеније и члан Президијума [[Скупштина СФРЈ|Савезне народне скупштине]] до [[1952]]. године.
Осим политичких, обављао је и многе друштвене функције. Био је редовни професор за теорију драме на љубљанској Академији за игралско уметност од 1945. до [[1950]]. године, од [[1949]]. члан, а од 1950. до [[1964]]. године директор Института за литерауре при Словеначкој академији наука и уметности ([[словеначки језик|сл]]. ''Slovenska akademija znanosti in umetnosti''). Од 1952. до [[1976]]. године био је председник САЗУ. Године [[1966]]. изабран је за почасног доктора науке о књижевности [[Универзитет у Љубљани|Љубљанског универзитета]].
Био је посланик у Републичкој и Савезној скупштини, радио је у Националном комитету за мир, Главном одбору [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]] и ССРН Словеније, те у [[Савез комуниста Југославије|Савезу комуниста Југославије]]. Вршио је одговорне функције и у Савезу књижевника Југославије и у [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]].
Ред 45:
== Књижевни рад ==
Јосип Видмар је још за време студија почео да се бави књижевношћу, књижевном историјом и и критиком. Сарађивао је у готово свим словеначким часописима, од којих су неки „Нови записки“, „Љубљански звон“, „Дом ин свет“ и „Модра птица“. Осим часописа „Трије лабоди“ [[1922]], од [[1925]]. године покренуо је и готово сам испуњавао „Критику“ све до [[1927]]. године.
Као драматург љубљанске „Драме“ писао је о позоришним и позоришно-књижевним проблемима. Видмарова предратна критичко-есејистичка активност била је окарактеризована рехабилитовањем критичке мисли, која је после [[Фран Левстик|Франа Левстика]] и [[Иван Цанкар|Ивана Цанкара]] запала у кризу. У своме полемичком критиковању борио се против реакционарне [[Католичка црква|католичке]] мисли, која је католички назор постављала изнад уметничких постулата и шибао „напредњаке“ ([[либерална странка|либерали]], [[демократи]]), који су хтели да словенаштво утопе у југословенштини. Његово најзначајније дело, које се дотиче одбране словеначког идентитета за време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] је брошура „Културни проблеми словенаштва“, издана [[1932]]. године.
Ред 66:
[[Категорија:Словенци]]
[[Категорија:Љубљанчани]]
[[Категорија:
[[Категорија:Личности НОП Југославије]]
[[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]]
| |||