Крушево (Гора) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Potrebno je prilagoditi i napraviti širi opis cele stranice gde treba uklopiti i ovo što je pokojni Alija Džogović prikupio.
Ne postoji taj naziv. Nigde nije zapisan do danas.
Ред 16:
}}
'''Крушево''' је [[Горанци|горанско]] село (муслиманско село [[Српски језик|српског]] говорног подручја) у [[општина Гора|Општини Гора]], на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. По законима привремених институција Косова ово насеље је у саставу [[општина Драгаш|општине Драгаш]].
Крушево је једно од старијих и већих горанских села. Налази се на средњем току Рестеличке реке, коју називају и Шарпланинска река, у теснацу између високих брда, на надморској висини око 1100м. Од градског насеља Драгаш удаљено је 18 km. Село има 107 кућа са 646 становника муслиманске националности. Овде, поред старих кућа планинског типа, има и нових, грађених по најсавременијим пројектима. Село је електрицифирано, има сопствени водовод и одвод, једну осмогодишњу школу, два разреда средње школе, а овде је и месна канцеларија за неколика суседна села. Такође, у овом селу налазе се и неколике продавнице, три чајџинице, једна посластичара и већа радионица за израду гајтана за народну ношњу (ч`акшире и гун`ч`е). На реци у селу су два већа моста, више села један. У центру села налази се и већа стара џамија. Од Драгаша до села долази се макадамским путем, којим саобраћају теретна и путничка возила, као и аутобус два пута дневно.
Из овог села запажена је миграција становништва према индустријским центрима и већим градовима СФРЈ. Многи се у завичај враћају само током лета, да позавршавају неке пољопривредне послове, а затим поново одлазе у печалбу. Између два светска рата велики број мештана из овога села, као и из других горанских села, мигрирао је у Турску.
Иако је ово село у пограничној зони, топонимија је врло бројна и старијег порекла. Информатори су саопштили да је име села настало по томе што је на овим теренима увек било крушака, дивљих и питомих, а данас овде у изобиљу расту. Међутим, неки мештани приповедају да су први насељеници овде дошли из Крушева у Македонији, и овде у Гори основали прва насеља Крушево, Брод и Глобочицу. Овим предањем мештани потврђују своје старо македонско порекло и правце сеобе даљих предака сточара из предела западне Македоније према горанским пашњацима на којима су временом формирали и своја стална насеља. О свом говору казују да је „македонски“ или „нашенски“, да је најсличнији северозападним македонским говорима (Дебар, Јеловјане, Урвич) у који су временом уношене и бројне позајмице из суседних немакедонских говора. Углавном су их уносили печалбари.