Али Шариати — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Поправљене везе: персијски → Персијски језик користећи Dab solver |
||
Ред 47:
| фусноте =
}}
'''Али Шариати Мазинани''' ([[Персијски језик|персијски]]: علی شریعتی مزینانی; 23. новембар 1933—18. јун 1977) је био [[Иран|ирански]] револуционар и социолог који се бавио социологијом религије. Сматра се једним од најутицајнијих иранских интелектуалаца 20-ог века <ref>{{cite book|last1=Gheissari|first1=Ali|title=Iranian Intellectuals in the Twentieth Century|year=1998|publisher=University of Texas Press|location=Austin}}</ref> и називан је својевремено идеологом иранске револуције.<ref>{{cite book|last1=Abrahamian|first1=Ervand|title=Ali Shariati: Ideologue of the Iranian Revolution|year=1993|publisher=University of California Press|location=Los Angeles|pages=25--28}}</ref>
== Биографија ==
Али Шариати је рођен 1933. године у Кахаку (село у Мазинану), предграђу Сабзевара, који се налази на североистоку [[Иран]]а.<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=35}}</ref> Чланови породице са очеве стране су били свештеници.<ref>{{cite web|last1=Rakel|first1=E.P.|title=The Iranian Political Elite, State and Society Relations, and Foreign Relations since the Islamic Revolution|url=http://dare.uva.nl/document/104471|publisher=University of Amsterdam}}</ref> Његов отац, Мухамед-Таки, био је учитељ и исламски учењак, и он је 1947. године отворио „Центар за ширење исламских истина“ ([[Мешхед|Машхад]], [[Покрајина Разави Хорасан|Хорасан провинција]]),<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13}}</ref>
Кроз године проведене на Учитељском факултету у [[Мешхед|Машхаду]], Шариати је био у додиру са младим људима који су били из мање привилегованих економских слојева друштва, и први пут је видео немаштину и потешкоће који су постојали у Ирану у том периоду. Истовремено, био је изложен многим утицајима Западне [[Филозофија|филозофске]] и [[Политика|политичке]] мисли. Покушао је да објасни и пружи решења за проблеме са којима су се суочавала муслиманска друштва кроз традиционалне исламске принципе уплетене са разумевањем савремене [[Социологија|социологије]] и [[Филозофија|филозофије]]. Његови чланци из тог доба, које је писао за машхадске дневне новине ''Khorasan'', показују његов развијајући [[еклектицизам]] и познавање идеја савремених мислилаца, попут Џемалдина ал Афганија, Мухамад Икбала, Пакистанца, као и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] и [https://hr.wikipedia.org/wiki/Alexis_Carrel Алексис Карела].<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=61--68}}</ref>
Ред 73:
[[Датотека:Shariati7.jpg|thumb|right|250px| Али Шариати и његова породица, дан након што су га пустили из затвора.]]
Шариати је био истакнути исламски филозоф који је тврдио да добро друштво треба да буде у складу са исламским вредностима; тврдио је да би улога владе требало да буде да води друштво на најбољи могући начин, а не да управља друштвом на најбољи могући начин.<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=0evSkdzXF_4}}</ref> Он је веровао да најученији чланови улеме (свештенства) треба да играју улогу у вођењу друштва, јер они најбоље разумеју како управљати исламским системом вредности, засниваним на учењима [[Мухамед|пророка]] и [[Dvanaest imama|дванаест имама]].<ref name="youtube1">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=6RjiWLcuyQA}}</ref> Тврдио је да је улога свештенства да води друштво у складу са исламским вредностима како би људи напредовали до својих највиших потенцијала, а не да се служе хедонистичким жељама индивидуалаца као на Западу.<ref
Шаријатијева дела су била под великим утицајем идеологизације Трећег света са којом се сусрео као студент у Паризу, идејама да би класни рат и револуција довели до правичног бескласног друштва, с једне стране, а с друге стране, довели до [[Епистемологија|епистемолошког]] [[Деколонизација|деколонијалистичког]] размишљања његовог времена. Сматра се да је усвојио идеју ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Gharbzadegi Gharbzadegi''] од [[Џалал Ал-е Ахмад]]а и дао јој најживахнији и најутицајнији живот.<ref>{{cite book|last1=Mottahedeh|first1=Roy|title=The Mantle of the Prophet: Religion and Politics in Iran|pages=330}}</ref>
Ред 111:
== Погледи других на Шаријатија ==
Постоји много присталица и противника Шаријатијевих погледа на свет. Мора се обратити пажња на чињеницу да ставовин Шаријатија из раних дана Исламске републике Ирана, нису оно што су му приписвале неке револуционарне групе. Штавише, Шариати је био довљно позната личност. Према речима [[Али Хамнеј|Сејед Алија Хаменеија]], Шариати је имао и позитивне и негативне особине. Он је сматрао да није фер да се Шариати сматра неким ко је био у оштрим несугласицама са исламском свештенством. Једна од позитивних особина Шаријатија је била та што је објашњавао појам прогресије простим и одговарајућим језиком за своју генерацију. Шариати не само да није био противник свештенства, већ је веровао у намере и њихове тенденције. Неки учењаци, попут Елизабете Ф. Томсон, покушали су да увиде неке сличности између Шаријатија и његове улоге у исламској револуцији у Ирану и Сајида Кутба у Египту. Једна од сличности је да су обојица поплочали пут до неизбежне револуције у Ирану и Египту. Обојица су имала жељу да доминира исламска култура. Обојица су волели револуционаран приступ владајућим вредностима и нормама. За њих је исламизам трећа опција, заједно са америчким и руским обрасцима. Истовремено, они нису били потпуно утопијски настројени, него су делом били исламисти. Разлика између њих је да је Шариати био међу левицом, а Кутб међу конзервативцима. Према мишљењу Телеганија, Шариати је био мислилац који је покренуо школу револуције. Школа је наводила младе да револуционарно делују. Бехешти тврди да је Шариатијев рад главни разлог исламске револуције.<ref
Према мишљењу Хамида Елгара, Шариати је био најбитнији идеолог исламске револуције.<ref name="autogenerated30">{{cite book|last1=Vakili|first1=Abdollah|title=Ali shariati and the mystical tradition of islam|year=1991|publisher=Institute of Islamic studies,Mc Gill University|pages=30--37}}</ref> Насупрот томе, неки учењаци нису сматрали Шариатија за теоретичара револуције. Берк је рекао да не може да прича о Шаријатију као делу система.<ref
== Легат ==
Ред 119:
Шариатијеве најбитније књиге и говори:
* ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Hajj_(The_Pilgrimage) Hajj (Ходочашће)]''<ref name="shariati1">{{cite web|title=Ali Shariati علی شریعتی|url=http://www.shariati.com/kotob.html|accessdate=23. aprila 2017.}}</ref>
* ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Hubut_in_Kavir Hubut in Kavir (Пад у Кавиру)]
* ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Guftuguhaye_Tanha’i Guftuguhaye Tanha’i]
* ''Марксизам и остале западњачке заблуде: Исламска критика''
* ''Одакле да почнемо?''<ref
* ''Мисија слободног мислиоца''<ref
* ''Слободан Човек и слобода Човека''
* ''Вађење и усавршавање културналних песурса''
Ред 130:
* ''Алија''
* ''Приступ за разумевање ислама''
* ''Визија Пророка Мухамеда ''<ref
* ''Поглед на сутрашњу историју ''<ref
* ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Reflections_of_Humanity Рефлексије човечанства]''
* ''Манифестација самообнове и реформације''
| |||