Летопис попа Дукљанина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Историчари о летопису: Марко Марулић је био хрватски писац из Сплита. |
→Историчари о летопису: Граматичка грешка |
||
Ред 63:
Наjновиjе упоредно издање „Летописа попа Дукљанина” историјског института [[САНУ]] и [[Манастир Острог|Манастира Острог]] на сpпском jeзику, пoд називом „Gesta regum Sсlavorum” представља, озбиљан искорак у озбиљном научном приступу, неyобичаjен код српских модерних историчaра. Упоредни текст два латинска извора, као и [[Хрвати|хрватски]] и [[Срби|сpпски]] превод, пружajу истраживачу могућност за озбиљно упоређивање појединих реченица. Усто, коментари нисy yобичаjено обоjени омаловажавањем овог извора. Тако je исправно констатовано име папе [[Галезије|Гелазија]], уз oпаску да се грешка јавља у старим латинским преписима, а посебно је анализиран рад хрватског историчара Ферда Шишића и указано je на његове грешке и погрешна указивања на фалсификате, као и превише труда око доказивања да „Летопис” потиче из XII века ([[Тибор Живковић|Живковић]] сматра да je данас позната верзиjа из XIV века и да je дело барско-дукљанског архиепископа Рудгера, чешкoг порекла). Овде се нећемо више упyштати у детаље ове занимљиве анализе „летописа попа Дукљанина”, односно, „Gesta regum Sсlavorum”, jер већина детаља не игра битну улогу за анализу.
Приликом писања Краљевство Словена, Марво Обрини је могао имати на располагању више верзија преписа Летописа попа Дукљанина. Један од њих је [[1510.]] године приредио [[Сплит|Сплићанин]] [[Марко Марулић]], на основу раније (данас изгубљеног) преписа свог рођака, сплитског племића Доминика Папалића. Други препис је [[1546.]] године у [[Омиш]]у приредио Јаполим Калетић, користећи такође, како сам наводи, Папалићев текст, настао на основу писма које је пронашао у Крајни (у Марковић) у једне књиге писане харвацким писмом. Крајем [[16. век]]а настало је још неколико преписа овог текста. Ипак, анализе [[Тибор Живковић|Тибора Живковића]] указују на чињеницу да тих преписа није било много и да је практично Орбинијев текст прва комплетна верзија овог списа.
Овде треба истаћи да са гледишта, доста необично звучи навод приписан Калетићу о некаквом харвацком писму, јер се то не уклапа у стил католичких аутора тога времена. Нагласимо и важну чињеницу, да Марко Мапулић, такође тврди да је превео текст на основу Папалићевог преписа, о чему говори у песми Папалићу [[1510.]] године (које Лучић наводу у уводном делу Марулићеве хронике):
| |||