Википедија

Стефан Владислав — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
+
мНема описа измене
Ред 18:
| династија = {{НЕМАЊИЋИ}}
| вера = [[Православље]]
| отац = [[Стефан Првовенчани|Стефан Немања II]]
| мајка = [[Евдокија Анђел]]
| супружник = [[Белосава Бугарска|Белослава Асен]]
Ред 28:
 
== Биографија ==
Владислав је рођен око [[1198.]]. Његови родитељи су били [[Евдокија Анђел]] и [[Стефан Првовенчани|Стефан Немања II]]. Он је имао два брата Стефана Радослава и Предислава, и млађег полубрата [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]]. Имао је и две сестре од којих је само [[Комнина Немањић|Комнина]] позната.
 
Стефан Првовенчани је умро у [[1228.]] години. Радослав, његов најстарији син је постао краљ. Крунисан је у Жичи од стране свог стрица Светог Саве. Радосављева млађа браћа, Владислав и Урош су добили доживтно имање. Предислав је био епископ Хума, а касније Архиепископ Србије од [[1263.]] до [[1270.]] године.
Ред 34:
После пораза војске [[епирска деспотовина|епирског]] цара [[Теодор Анђео Дука Комнин|Теодора I Анђела]] код [[битка код Клокотнице|Клокотнице]] у Бугарској [[1230.]] године од стране бугарског цара [[Јован Асен II|Ивана Асена II]], краљ [[Стефан Радослав]] није могао више рачунати на подршку таста цара Теодора I. Већи утицај на Србију стекао је бугарски владар. Зато се и српска властела одлучила да подржи Радославовог млађег брата Владислава. Крајем [[1233.]] године или почетком 1234. године, Стефан Радослав је збачен, а на престо је доведен [[Владислав I]]. Као што је Радослав имао подршку из [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]], Владислав I је подршку имао из Бугарске, која је у време Ивана Асена II (1218-1241) постала најмоћнија држава на Балкану. Да би ојачао везу са Бугарском Стефан Владислав I оженио [[Белосава Бугарска|Белославом]], кћерком бугарског цара.{{sfn|Логос|2016|p=141-143}}
 
Архиепископ [[Свети Сава|Сава I]] није био задовољан насилном променом власти и 1233. или 1234. отишао је из Будве на исток да још једном посети Свету земљу. Са тог дуготрајног пута се Свети Сава није вратио у Србију. Умро је у [[Велико Трново|Трнову]] 1236. године. Бугари су желели да задрже тело побожног Саве, али је Стефан Владислав I отишао тасту да га моли за Савино тело. Преговори нису ишли лако, али таст је ипак изашао у сусрет Владиславу I и дозволио му да годину дана после смрти Савино тело врати у Србију.{{sfn|Логос|2016|p=142}} Тако је српски краљ је свечано сахранио тело свог стрица у својој задужбини Милешеви.
Када се Радослав вратио као монарх у [[Србија|Србију]], односи са Радославом и Владиславом су непознати, али сигурно није узнемиравао Владислава. Неки историчари мисле да је и чак добио земљу којом је владао. Једино што се зна да је Радослав провео остатак свог живота у миру.{{sfn|Фајрић|2000|18}}
 
Бугари су касних [[1230.]] година изгубили [[Браничево]] и [[Београд]]. Мађарски крсташи су напали [[Босна|Босну]] између [[1235.]] и [[1241.]] године. [[Србија]] није директно нападнута од Мађара. Како год, мађарски крсташи су директно угрожавали Хум, а чак су и можда окупирали неке делове. 1237. [[Коломан (херцег)|Коломан]] је напао [[Хум]], али се не зна да ли је напао српски Хум (источни), или западнузападни Хум, између Неретве и Цетине, где Срби ниси у то време имали територију. Северни део, којим је владао Владислав је напао Тољен II, али је Владислављева армијавојска одбранила тај део. Крсташи су утиснутипотиснути дока граници, и Владислав их је гонио све до Цетине, али није било већих сусрета. После инцидента, Срби су тврдили да је Хум њихов регион, и Владислав је додао „Хум” у своју титулу. {{sfn|Fine|1994|137}}{{sfn|Фајрић|2000|18}}
[[Датотека:Manastir Mileseva.jpg|250px|мини|десно|Манастир Милешева.]]
Ови догађаји су угрозили Србију, па су се одвојили од католицизма и остали скроз православни. АлијанскаАлијанса између [[Јован Асен II|Јована Асена II]] је била претња мађарским владарима. Неки историчари мисле да је Владислав прихватио бугарско сизеренство, али не постоји евиденција о томе, јер не постоји ни један извор који тврди да је Владислав призанопризнао Јована као врховног господара Србије. Како год, изгледа да је Јован имао велики утицај на политику Владислава. Владислав је касније напустио алијанскуалијансу са Јованом. Владислав је можда био уплашен због ближих односа са Бугарском, јер је Радослав био у ближим односима са Епиром што је допринело незадовољство у српском племству. Ово указује да Владислав није зависио од Бугарске, јер није био дужан да буде у алијанси. Ако је морао да прихвати сизеренство од Јована, он би највероватније морао бити натеран да се придружи алијанси.{{sfn|Фајрић|2000|18}}
 
Стефан Владислав I је настојао да уреди односе и са [[Дубровник]]ом. Преговори I са Дубровником [[1234.]] и [[1235.]] довели су до склапања уговора, прма коме се Дубровник обавезао да неће дозволити да се на његовој територији припремају акције против Србије. Стефан Владислав I је потврдио повластице Дубровчана у Србији и ослободио их плаћања могориша за жупу Жрновницу, а за винограде на подручју Реке дубровачке, Дубровник је плаћао српским владарима до турских освајања.{{sfn|Логос|2016|p=143}}
Ред 46:
[[1237.]] године Владислав је потписао споразум за трговање са Гиованијем Дандолом, представником Дубровника. Споразум је дао Дубровнику трговинске привилије под условом да Дубровник више никада не допушта побуне против Србије на њеној територији.<ref>{{citation|first=S.|last=Sarkic|title=The influence of Byzantine ideology on early Serbian law|url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01440369208531055|work=The Journal of Legal History|year=1992|publisher=Taylor & Francis}}</ref>
 
[[Папа Гргур IX]] је започео крсташки рат против Богумила у Босни, који су били сматрани [[јеретици]]ма. Централна [[Босна]] није била освојена, и босански [[Банбан Матеј Нинослав]] и његовењегово племство су се повукли у [[Дубровник]] [[1240.]] године. У једном едикту издатом од стране Нинослава 22. марта 1240. Нинослав је обећао да ће штити Дубровник, ако Владислав нападне.{{sfn|Фајрић|2000|18}}
 
За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима Татарскататарска) најезда. [[Татари]] су упали у Угарску 1241. и стигли до Јадранског мора. Почетком 1242. њихови одреди су пустошили и српске градове на обали Јадранског мора, а у унутрашњост према Дунаву су се вратили вероватно преко северног Космета. При томе су наставили пљачкати подручје кроз које су прошли.{{sfn|Узелац|2015|p=47-50, 54-57}} Већ 1241. Татари су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, у јуну 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед бугарског зета, краља Стефана Владислава I, се смањио. Српска властела је то искористила и на владарски престо довела новог краља. Стефан Владислав I је збачен са власти вероватно крајем 1241. или почетком 1242. године, а уз подршку властеле наследио га је млађи брат [[Стефан Урош I|Урош I]].{{sfn|Логос|2016|p=143-144, 151}}
Већ 1241. Татари су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, у јуну 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед бугарског зета краља Стефана Владислава I се смањио. Српска властела је то искористила и на владарски престо довела новог краља. Стефан Владислав I је збачен са власти вероватно крајем 1241. или почетком 1242. године, а уз подршку властеле наследио га је млађи брат [[Стефан Урош I|Урош I]].{{sfn|Логос|2016|p=143-144, 151}}
 
У јесен 1243. године [[Стефан Урош I]], његов трећи брат, је постављен на трон. Историчари мисле да је бугарски утицај био јак и непопуларан.{{sfn|Fine|1994|137}}
[[Датотека:Serbia under Stefan Nemanja and Stefan the First-Crowned.jpg|250px|мини|десно|Србија током владавине Стефана Првовенчаног.]]
ПобунаПобуњено племстваплемство је изабрала Уроша као њиховогсвог кандидата за краља од [[1242.]] до јесени [[1243.]] битка за трон је почела, која је завршена са Владислављевим губитком. Изгледа да га је Урош брзо ухватио и стрпао у затворзаточио. Главна отпорност против Уроша је вођена од стране Владислављеве жене, Белославе. Белослава је неко време била прогнана у Дубровник. Чињеница то да је она организатор отпора против Уроша је позната из едикта насталомнасталог нау лето [[1243.]] године.{{sfn|Фајрић|2000|18}}
 
На срећу, непријатељство није трајало дуго, а убрзо су се браћа помирила. Урош је био љубазан према Владиславу, дао му је Зету и дозволио му је да има титулу „краља” Није познато зашто је племство билибило против Владислава, нити детаљи о сукобу између два брата.{{sfn|Фајрић|2000|18}}
 
После смењивања, Владислав се измирио са братом и наставио живети у Србији, у [[Скадар|Скадру]]<ref>{{cite book |author=Matica srpska | title=Летопис Матице српске |volume=273–284 |year=1911 |location=Novi Sad, Serbia|publisher=У Српској народној задружној штампарији|page=78}} {{quote|"али ^е факат, да се Владислав доцвпце спомивье увек као крал, поред брата Уроша I. Лпречек мисли да ^е Владислав становао у Скадру. Интереса нтнн су иодатци, коде де Лиречек- прибрао о жени и децн Владислава.}}</ref> , а последњи пут се спомиње 1263-64. По неким проценама умро је око [[1269]]. Његово тело је сахрањено у [[Манастир Милешева|манастиру Милешеви]]. ▼
После смењивања, Владислав се измирио са братом и
▲наставио живети у Србији у [[Скадар|Скадру]]<ref>{{cite book |author=Matica srpska | title=Летопис Матице српске |volume=273–284 |year=1911 |location=Novi Sad, Serbia|publisher=У Српској народној задружној штампарији|page=78}} {{quote|"али ^е факат, да се Владислав доцвпце спомивье увек као крал, поред брата Уроша I. Лпречек мисли да ^е Владислав становао у Скадру. Интереса нтнн су иодатци, коде де Лиречек- прибрао о жени и децн Владислава.}}</ref> , а последњи пут се спомиње 1263-64. По неким проценама умро је око [[1269]]. Његово тело је сахрањено у [[Манастир Милешева|манастиру Милешеви]].
 
У току лета [[1990]]. године вршена су велика археолошка ископавања и рестаурација манастира Милешева. Том приликом извршено је ископавање манастирског гробља. У току радова у цркви откривен је гроб Светог краља Владислава. Отварању гроба присуствовао је директор Завода за заштиту споменика културе Србије, Р. Станић, директор Археолошког института из Београда, В. Кондић, проф. Србољуб Живановић из Лондона, др В. Летић из Новог Сада и монаси из манастира. Проф. Живановић је извршио антрополошки преглед и идентификацију [[мошти]]ју Светог краља Владислава. Затим су мошти предате монасима, и сада се налазе у ћивоту постављеном у цркви.<ref>{{Cite web |url=http://www.ljudigovore.com/issue/ljudi-govore-89/article/mosti-i-grobovi-srpskih-vladara-svetitelja/ |title=Мошти и гробови српских владара-светитеља | људи говоре|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.ljudigovore.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>
Линија 66 ⟶ 64:
Према неким описима Владислава, можемо рећи да је био енергичан, поуздан и топле нарави.<ref>{{cite book | last=Vuković-Birčanin |first=Momčilo |title=Dinastija Nemanjića, žene vladara, zadužbine i crkva (1168-1371)|url=https://books.google.com/books?id=_owYAAAAMAAJ|year=1981|publisher=Izdanje pisca|page=17}} {{quote|Колико се по оно мало сачуваних података о његовој личности може судити,Владислав је био врло енергичан,поуздан и прек човек". Историчар новијег доба др.Миодраг Пурковић у свом делу Српски}}</ref>
[[Датотека:Flag of Serbia 1281.svg|200px|мини|десно|Застава Србије.]]
Син краља Владислава, жупан Деса, је послао делегатделегате из [[Котор]]а у [[Дубровник]] да врате ствари из краљеве благајне, списак ствари је укључен, између осталих ствари, „застава црвене и плаве боје” ("vexillum unum de zendato rubeo et blavo" - застава од платна црвеног и плавог). Ово су најстарије информације о српској застави.<ref>{{cite book|author=Dragana Samardžić|title=Vojne zastave Srba do 1918|url=https://books.google.com/books?id=Lk8QHQAACAAJ|year=1983|publisher=Vojni muzej}}</ref>
 
Са Белославом је имао троје деце:<ref>Свети Сава принц и просветитељ, Цетиње, Београд 2007.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Владислав”