Гамзиград — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 31:
Први опис и стручну оцену Гамзиграда - Ромулиане дао је барон Хердер, [[Саксонија|саксонски]] рударски поглавар, у путопису „Рударски пут по Србији“, [[1845]]. године. После барона Хердера, за Гамзиград се заинтересовао [[Аустрија|аустријски]] археолог и путописац Феликс Каниц, који [[1860]]. године обилази ове остатке и оставља нам цртеже зида и околине. Касније о Гамзиграду пишу М. Милићевић (1876.), Ј. Драгашевић (1877.), В. Карић (1887.), Ј. Мишковић (1887.), М. Валтровић (1890.) и С. Мачај (1892.), да би се почетком XX века интересовање за овај јединствени споменик античке цивилизације потпуно угасило. Тек после [[Други светски рат|Другог светског рата]] обновљено је интересовање за Гамзиград. Већ [[1950]]. године архитекта Ђурђе Бошковић израдио је нову основу гамзиградских бедема, назначио положај најзначајнијих грађевина унутар њих и истакао потребу да се овај важан касноантички споменик заштити и истражи.
Археолошка истраживања, започета [[1953]]. године, показала су да у оквиру гамзиградских бедема постоји неколико палата и храмова, који најречитије говоре о значају и намени Гамзиграда. Од [[1970]]. године,кад је руковођење радовима у Гамзиграду преузео свјетски признати археолог др. Драгослав Срејовић 1931-1996), Гамзиград се све чешће помиње као палата неке истакнуте личности [[Римско царство|римског царства]] из [[3. век]]а, или чак као палата једног цара из тог периода и упоређује са царским палатама у [[Сплит]]у, [[Солун]]у, [[Мала Азија|Малој Азији]] и на [[Сицилија|Сицилији]]. Међутим, недостатак писаних споменика онемогућило је да се ближе одреди време настанка насеља, као и да се сазна име императора и антички назив насеља. Све дилеме биле су разрешене открићем натписа, [[23. јун]]а [[1984]]. године. На фрагменту архиволте исклесан је натпис -{Felix Romuliana}- (Срећна Ромулиана), назив резиденције римског цара Гаја Галерија Валерија Максимијана (297. - 311. н. е.).Изградња почела две године након почетка градње Диоклецианове палате у Сплиту (295. - 305. н.е.). Резиденцију изградио Диоклециан као реплику познате Диоклецианове палате. Наменио је зету Гају Галерију Валерију Максимилијану.
На основу археолошких налазишта Гамзиград се сагледава у шест периода:
| |||