Сребреница — разлика између измена

Сребреница, заједно са подручјем [[Осат]], захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика [[Подриње (регија)|Подриња]]. Географски, територија општине, укупне површине 533,4 -{km²²}-, омеђена је сусједним општинама: са југа [[Општина Рогатица|Рогатицом]], са запада [[Општина Власеница|Власеницом]] и [[Општина Милићи|Милићима]], а са сјевера [[Општина Братунац|Братунцем]]. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са [[Србија|Републиком Србијом]]. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 -{m}- надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59' СГШ и 19º 26' ИГД

# Источни обронци планине [[Јавор]] -— они чине хомогену цјелину [[палеозоик|палеозојских]] стијена, праћене [[терцијар]]ним изливом [[лава|лаве]]. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.

# Површ Зелени Јадар -— ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Она је флувијалног карактера (обликовала ју је ријека [[Зелени Јадар]] са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.

# Висораван Осат -— карактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 -{m}-), Кварац (1.087 -{m}-), Врањевина (1.104 -{m}-), Лучева раван (1.150 -{m}-), Бањево брдо (1.128 -{m}-), Крк (1.100 -{m}-), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).

# Планина Сушица -— на крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 -{m}-), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито [[Дрина|Дрине]]. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара [[Панчићева оморика]].

# Кањон Дрине -— овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива [[Тара (планина)|Таре]] и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према [[Бајина Башта|Бајиној Башти]] и [[Скелани]]ма, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).

Угарски краљ [[Жигмунд Луксембуршки]] је након рата против Босне, из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту [[Стефан Лазаревић|Стефану Лазаревићу]] [[1411]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-kotromanici_c.html |title=[Projekat Rastko&#93; Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних белутака под колена, и тако заувек остану осакаћени.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html |title=Svecovek -— Ustrojstvo |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: "''Се же вси јереси [[богумили|богомилские]] сут''".<ref>Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866., pp. 148.</ref>

У мају исте године је поново преузимају снаге [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике БиХ]] и контролишу до [[1995]]. године изводећи константно диверзантска дејства ка положајима [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и цивилном становништву околних села.<ref>{{cite web|url=http://www.nin.co.rs/arhiva/2424/4.html |title=Magazin NIN -— 2424, 13 JUN 1997 |publisher=Nin.co.rs |date= |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref> Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.<ref>{{cite web|url=http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=372&NrSection=7&NrArticle=4778 |title=Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске |publisher=Novireporter.com |date = 28. 4. 2010. |accessdate = 2. 11. 2012.}}</ref>

{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolourswikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"