Будва — разлика између измена

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар [[Бечићи]].

Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри -— емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код [[Софокле|Софокла]], а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до [[Драч]]а путује морем дан и ноћ, а копном три дана.

Земља илирског племена [[Енхилејци|Енхилејаца]], на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу [[Енхилејци|Енхилејце]] у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti"). Након илирско-римских ратова, [[Будва]] потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је [[византијско царство|византински]] град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После [[1181]]. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара [[Стефан Душан|Стефана Уроша IV]] Немањића – [[Статут Будве (средњовјековни)|Статут града Будве]]. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на [[Балканско полуострво]], Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: [[Бар (Црна Гора)|Бара]] и [[Будва|Будве]]. Међутим, након првог пада [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитивши [[Турци|Турке]], до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до [[Котор]]а. Тако су под њихову власт пали и градови: [[Улцињ]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]] и Будва. У предатим им местима, Млечани су за [[Будвански ректори и начелници (1442—1797)|ректоре]] (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године [[Будвански ректори и начелници (1442—1797)|Имена]] ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. [[Историја Војске Црне Горе|Црногорска војска]] ослобађа Будву [[1915]]. године.

Попис становништва 1991 -— 11.710 становника:

'''Националност (2004)'''

| style="border:1px solid gray; padding: 0;" |

* Фестивал »Укус Медитерана« -— Гастро фестивал